Широм Србије обележена десетогодишњица НАТО бомбардовања

БЕОГРАД - У целој Србији, од крајњег југа до севера, данас је, полагањем венаца, обележена десетогодишњица НАТО бомбардовања Србије.

Поводом десетогодишњице бомбардовања СРЈ у Врању је данас одржана заједничка седница окружног и градског штаба цивилне заштите којом су председавали начелник Пчињског округа Будимир Михајловић и градоначелник Врања Мирољуб Стојчић.

Начелник Одељења за ванредне ситуације Дракча Станојковић је рекао да су од 78 дана, колико је трајала агресија НАТО-а, места у Пчињском округу бомбардована 48 дана, при чему је ракетирано 78 циљева са 1.119 пројектила.

"У Пчињском округу је у том периоду 11 локација погођено пројектилима са осиромашеним уранијумом, пет локација је погођено касетним бомбама, док су 62 особе погинуле, а 207 их је рањено", рекао је Станојковић.

Градоначелник Врања и командант градског штаба Цивилне заштите Мирољуб Стојчић је рекао да "треба одати признање члановима штаба који су пре десет година били ангажовани, не само на санацији терена, већ и на заштити имовине и живота грађана, јер су били један од најорганизованијих штабова цивилне заштите у Србији".

Тачно у подне представници локалне самоуправе су са представницима војске, полиције и Српске православне цркве одали пошту погинулима у НАТО агресији испред споменика жртвама ратова деведесетих година у Врању.

Мердаре: Гвоздени пук одао почаст погинулима

Неколико десетина ратних ветерана из градова са југа Србије одало је данас на административном прелазу Мердаре почаст страдалима на Косову и Метохији у НАТО бомбардовању 1999. године.

Представници ветерана и породица погинулих на Косову положили су венце и цвеће, упалили свеће и минутом ћутања одали почаст свима који су страдали током НАТО бомбадрдовања.

Венце и цвеће су на споменик једном страдалом војнику испод надвожњака на административној граници положили по један представник делегација ратних ветерана из Куршумлије, Ниша, Прокупља, Лесковца, Лебана и Бојника, јер им полиција није дозволила да се сви окупе на том месту.

Њих је на Мердару дочекао кордон полиције који је блокрао прилаз надзвожњаку, а на самој административној линији било је доста припадника Кфора и Косовске полиције који су поставили бодљикаву жицу испод надвожњака.

Председник општине Куршумлија у време НАТО бомбардовања Боривоје Урошевић изјавио је агенцији Бета да је Куршумлија претрпела највећа разарања и да је имала највећи број жртава у Србији, у односу на број становника.

Он је подсетио да је баш у Мердару страдала једна беба, Бојана Тошовић, заједно са својим оцем. Полагање венаца у Мердару организовало је удружење ветерана Гвоздени пук.

Откривен споменик у Чачку

И више од хиљаду Чачана окупило се данас, у подне, у парку код Железничке станице на комеморативној свечаности поводом десетогодишњице НАТО бомбардовања у коме је убијено шест становника овог града, а привредни и стамбени објекти тешко страдали.

Откривен је и освештан споменик у облики крајпуташа као сећање на све Чачане погинуле у ратовима од 1991. до 1999. године.

О страдању српског народа у НАТО агресији говорили су градоначелник Велимир Станојевић и председник Скупштине града Вељко Неговановић.

На споменик, рад академског вајара Живорада Максимовића, положени су венци Моравичког округа, града Чачка, Војске Србије и друштава која негују традиције ослободилачких и одбрамбених ратова

Венци на споменику у Пријепољу

Председник општине Пријепоље Драгољуб Зиндовић и председник локалног парламента Ћамил Хаџалић положили су данас венац на спомен-обележје страдалима у току ваздушних удара НАТО-а.

Скупштина општине, која заседа већ трећи дан, прекинута је како би одборници могли да одају пошту жртвама бомбардовања и присуствују опелима у црквама и манастирима у Пријепољу.

Саобраћајнице и други објекти у региону Пријепоља били су више пута мета НАТО авијације. Порушени су жележнички мост у Бистрици, неколико мостова на Лиму, као и део трибина стадиона у Пријепољу. Циљеви на оближњој планини Јадовник гађани су више од 150 пута.

Градоначелник Београда положио венце

Никада не смемо да заборавимо то што се десило пре десет година на овом месту, али морамо да идемо даље, јер живот не може да стане, рекао је данас градоначелник Београда Драган Ђилас, приликом полагања венаца испред болнице "Драгиша Мишовић" која је настрадала у НАТО бомбардовању.

Током 78 дана бомбардовања СРЈ, које је почело на данашњи дан пре 10 година, Клиничко-болнички центар "Др. Драгиша Мишовић" погођен је 20. маја 1999. године, у којем је погинуло седам гардиста и три цивила.

"Шта год ми урадили, не можемо вратити те младе животе, нити можемо њиховим породицима на било који начин да надокнадимо њихов губитак, али ово треба да буде опомена целом свету да се тако нешто више не понови", рекао је градоначелник Београда.

Ђилас је рекао да спомен-обележје код болнице поручује "свима онима који су то урадили, пре десет година, да су тим чином убили неколико хиљада људи и уназадили нашу земљу, за ко зна колико година".

Он је нагласио да ће као градоначелник Београда урадити све да помогне онима који су остали иза тих људи који су настрадали.

Отац настрадалог гардисте Војина Пејчиновића, Бранислав рекао је испред невладине организације "Породице настрадалих и унесрећених", да је један од захтева те организације утврђивање правог броја настрадалих у НАТО бомбардовању 1999. године.

"Ми данас, после једне деценије, још увек спекулишемо да ли је, у бомбардовању СР Југославије, страдало између 1.500 и 2.500" људи и додао да "није добро да историју темељимо на импровизацијама".

Помен у Крагујевцу

Поводом десете годишњице од почетка ваздушних удара НАТО на СРЈ, у Крагујевцу су се данас у подне огласиле сирене једноминутним сигналом "престанак опасности", у знак сећања на жртве.

Током 11 недеља колико су трајали ваздушни напади, локације у Крагујевцу и околини бомбардоване су 35 пута са 73 пројектила.

Приликом ваздушних напада на Крагујевац није било жртава, али је више од 200 грађана задобило лакше и теже повреде. Причињена је огромна материјална штета, а најгоре је страдала фабрика Застава.

Ракете су погодиле касарне Војвода Радомир Путник у центру града, Милан Благојевић у Шумарицама као и касарну у Дивостину.

Једним пројектилом погођена је и пошта у насељу Аеродром, али бомба није експлодирала. Током ваздушних удара два пута је бомбардован Техничко ремонтни завод у Медни на који је испаљено 10 ракета.

Последњи напад на град Крагујевац догодио се 29. маја када је у 10:10 са два пројектила уништен антенски стуб средњеталасног предајника Радио Крагујевца поред Института за стрна жита.

Ниш - град херој

Министар за дијаспору Срђан Срећковић положио је данас, у име Владе Србије, венац на споменике жртвама НАТО бомбардовања у Нишу и присуствовао помену који је служио нишки владика Иринеј.

Венце су положиле делегеције Војске Србије, полиције, града, Нишавског округа, градских општина, као и делегације удружења за неговање традиција ослободилачких ратова, најближа родбина и грађани Ниша.

Срећковић је рекао новинарима да верује да данас све државе НАТО, које су учествовале у бомбардовању, знају да је оно било грешка.

"У овој НАТО акцији највише су страдали и патили недужни грађани. Међу жртвама је било пуно жена и деце. Не можемо да заборавимо ове недужне жртве и њихове породоце", рекао је Срећковић, поводом обележавања 10. годишнице од почетка НАТИО бомбардовања. "Србија жели да буде део модерног света и да брани своје националне интересе на начин који је разумљив међународној заједници", казао је Срећковић.

Одавање поште жртвама агресије одржано је и у касарни "Мија Станимировић" поред спомен-обележја страдалим припадницима 211. оклопне бригаде.

Ниш, град страдалник у НАТО бомбардовању, гађан је из ваздуха за 78 дана бомбардовања 40 пута, 28 пута ноћу и 12 пута дању, а погинуло је 56 његових мештана, док их је више од 200 рањено.

Сирене које су означавале долазак НАТО авиона огласиле су се почев од 24. марта, па до краја ваздушних напада, укупно 129 пута, а Нишлије су у склоништима провеле 52 дана, пет сати и 14 минута, колико је град био под ваздушном опасношћу, што је око 70 одсто укупног времена.

На град је током испаљено 324 разорна пројектила: 161 авио-бомба, 36 контејнера касетних бомби, 71 крстарећа ракета, осам графитних пројектила, а заостало је и 48 неексплодираних бомби. Срушено је око 120 објеката, а више од 3.400 стамбених, пословних и војних објеката је оштећено.

Нишлије посебно памте два датума - 7. и 12. мај 1999. године, када је град био засут касетним бомбама. Ујутру 7. маја, после бесане ноћи, када је трештало без престанка, што од експлозија авио бомби, што од дејстава противваздушне одбране, јављено је да неколико НАТО авиона оштећено.

У 11.20 часова, уследила је одмазда. Град је био прекривен касетним бомбама. Само тог дана погинуло је 15 Нишлија, а више десетина је рањено. Гађана је Градска пијаца, кварт поред згарде Бановине где се налазе Универзитет, Клинички центар са околином и Чаир, а "жуте убице" слетале су и до саме Душанове улице у близини раскрснице на Црвеном певцу. Касетна канонада поновљена је 12. маја у 15 часова, тада без жртава, над нишким насељима Дуваниште, Булеваром Немањића, Трошарином.

Ако се није гинуло тог дана, гинуло се касније, од заосталих касетних пројектила приликом окопавања башти, а "жуте убице" заостале су по олуцима кућа, па и на крову основне школе "Ћеле кула", а откриване су и уништаване касније, све до данашњих дана.

Становници у нишком насељу Дуваниште сваке године славе 12. мај и Василија Острошког, свог заштитника, одајући пошту свим жртвама НАТО бомбардовања.

Смедерево одало почаст погинулим 

Представници војске, полиције и града Смедерева данас су на десету годишњицу НАТО напада на Савезну Републику Југославију положили венце на споменик страдалим Смедеревцима.

Првог дана ваздушног напада НАТО авијације око 20.10 сати гађана је ракетна база у селу Вучак код Смедерева. За 11 недеља НАТО бомбардовања погинуло је 14 припадника војске и полиције из Смедерева.

Током трајања операције "Милосрдни анђео" гађани су мост на Дунаву код Смедерева, индустријска зона, главна трафо-станица железаре, постројења Југопетрола.

У Народној библиотеци данас је у знак сећања на НАТО агресију отворена изложба фотографија и других докумената "Смедерево - срцем за отаџбину".

У Новом Пазару скуп поводом годишњице бомбардовања

Представници Градске управе Новог Пазара, војске, полиције и грађани положили су данас у Новом Пазару цвеће на Спомен обележје цивилима страдалим током бомбардовања СРЈ 1999. године.

Поводом обележавања Дана сећања у Градској управи данас је одржана седница Штаба цивилне заштите, којој су присуствовали и чланови тог тела из 1999. године.

Члан Градског већа Хајрудин Хајровић оценио је да је бомбардовањем 1999. године изазвана највећа хуманитарна, социјална и еколошка катастрофа 19. века у Европи.

Хајровић је на седници, након одавања почасти минутом ћутања свим настрадалима, рекао да је током 78 дана бомбардовања на Нови Пазар пало 76 пројектила.

"Кобног 31. маја погођен је улаз стамбене зграде у Улици Стевана Немање, када је погинуло 11 недужних цивила, а 35 је теже и лакше повређено", рекао је Хајровић.

Према његовим речима, током бомбардовања су потпуно уништене касарне у Новом Пазару и Новопазарској бањи, пет породичних кућа, а оштећена су обданишта, школе, диспанзери, привредни објекти, саобраћајнице.

Командант Штаба цивилне заштите у 1999. години Будимир Ђиновић оценио је да је било много тешких тренутака, почев од злокобних сирена које су упозоравале на опасност.

Током бомбардовања у Новом Пазару погинули су Рацо Вранић, Драгица Биорац, Дејан Милојевић, Драган Симовић, Марко Роглић, Звездан Јајић, Голуб Ратковић, Ђорђе Пантовић, Миодраг Николић, Владан Симић и Марко Симић.

Са територије новопазарске општине погинули су војници Милета Јовановић, Младен Васиљевић, Насер Вучељ, Иван Пајовић, Рифат Хоџић, Зоран Филиповић и Никола Поповић, као и полицајац Горан Тењевић.