Шест година од мартовског погрома над Србима

У Србији ће данас бити обележена шеста годишњица од великог албанског насиља на Косову и Метохији када су се на мети нашли Срби, њихова имовина, споменици културе и светиње Српске православне цркве, а из домова протерано више од 4.000 људи.

Био је то други велики погром који су Албанци починили у миру откако је, после бомбардовања НАТО, над покрајином успостављен протекторат УН . У јуну 1999. године, у присуству међународних снага, изгнано је више од четврт милиона Срба, Рома и других неалбанца.

У таласу албанског насиља 17. марта 2004. године, који се памти као "Кристална ноћ на Косову", убијено је 19 особа - од тога осам Срба и 11 Албанаца, док се још двоје Срба још воде као нестали. За само два дана повређене су 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с Албанцима штитећи Србе и њихову имовину од напада. Уништена су и 72 возила УН.

Протерано је 4.012 Срба, етнички очишћено шест градова и девет села, а порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и 10 друштвених објеката - школе, домови здравља, поште.

Уништене светиње

Посебна мета Албанаца били су духовно наслеђе и градитељска баштина српског народа, па је срушено, запаљено или тешко оштећено 35 верских објеката, међу којима 18 споменика културе.

До темеља су срушени и манастир Девич код Србице и конаци манастира Светих Архангела код Призрена; у Призрену су изгореле и цркве Богородице Љевишке из 14. и Светог Ђорђа из 16. века на чијем је своду исписана претећа порука:"Смрт Србима".

Уништена је Призренска богословија, епископско седиште у Призрену, оскрнављена српска гробља, при чему нису поштеђене ни гробнице Светог Јоаникија Девичког у манастиру Девич код Србице и цара Душана у манастиру Светог Архангела у Призрену.

У црквама је нестало или оштећено више од 10.000 вредних фрески, икона, путира, одежди и других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих које сведоче о вековном постојању Срба на КиМ.

Изговори за насиље

Повод за погром била је кампања албанских медија у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар шест албанских дечака из села Чабар код Зубин потока и тако тројицу отерали у смрт.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су албанске оптужбе лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су "преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села."

Албанци су најпре започели протесте у јужном делу Митровице, а у сумрак кренули у оружани напад на Србе у северном делу града, где су интервенисали припадници Кфора-а. У мору сузавца и дима, са солитера је деловао албански снајпериста и пре него што су специјалци међународних снага успели да га ликвидирају, пале су прве жртве - Боривоје Спасојевић (53) и Јана Тучев (36), док је један припадник Кфора тешко рањен.

Насиље и напади Албанаца пренели су се убрзо јужније - у село Чаглавицу и друга насеља на подручју Приштине - да би се убрзо на мети разуларених екстремиста нашла српска села, као и градови широм покрајине - Липљан, Гњилане, Урошевац, Ђаковица, Призрен.

Албански терор настављен је и 18. марта у коме су без Срба остали Косово поље, Обилић, Племетина код Вучитрна, Свињаре надомак Косовске Митровице, док је у селу Бијело поље код Пећи запаљено свих 28 повратничких кућа и парохијски дом. Убијени су многи Срби.

Мање групе Срба спас су потражиле у базама Кфора, а остали у безбеднијим српским енклавама, док је само 250 избегло у друге делове Србије где су у неколико градова избили протести.

У знак одмазде у Нишу и Београду запаљене су џамије, а у главном граду је током немира повређено 17 грађана и полицајаца.

Насиље "планирано и оркстрирано"

Представници међународне заједнице оценили су тада да је "етнички мотивисано насиље" над Србима на КиМ "планирано и добро оркестрирано", али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага нису били спремни, или нису хтели, да га осујете и спрече.

Према подацима српских обавештајних извора, конце мартовског погрома је вукао Рамуш Харадинај, један од команданата терористичке ОВК-а, док је кључну улогу у Призрену, Урошевцу и Ораховцу имао Самедин Џезаири, познат као "командант Хоџа", исламски терориста који је на Косово стигао да изгради огранак "Алахове армије" Хизболе.

После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, а 143 особе су осуђене, већина на новчане, а 67 на затворске казне, али не и главни актери из политичких структура и редова бивше ОВК.

Међународни тужиоци и судије процесуирали су седам случајева уништавања цркава у мартовском погрому и 17 особа осудили на казне од 21 месеца до 16 година, а једну ослободили оптужби.

Упркос обећањима о брзом повратку у домове, већина жртава мартовског насиља и даље живи у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу "интерно расељених".

Терор албанских екстремиста формално су осудили Савет безбедности УН и европски званичници, док је Парламентарна скупштина Савета Европе то учинила посебном Резолуцијом коју је усвојила 29. априла. Али, и поред тог етничког чишћења,Косово је, уз подршку водећих западних земаља, фебруара 2008. године једнострано прогласило независност због чега је Србија покренула поступак пред Међународним судом правде.

Патријарх Иринеј служио парастос

Патријарх српски Иринеј служио је данас у Саборној цркви у Београду парастос жртвама мартовског погрома на Косову и Метохији.

Помен жртвама мартовског насиља у храму Светог Николе у Косову Пољу служио је умировљени администратор епархије рашко-призренске, умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије.

Сећање на жртве насиља које се догодило на Косову 17. марта 2004, када је погинуло 19 људи и порушено и спаљено 35 православних цркава и манастира, обележава се у свим храмовима Српске православне цркве у земљи и свету.

Српски народ са КиМ представља српску државу

Председник Демократске странке Србије (ДСС) Војислав Коштуница изјавио је данас да српски народ који живи на Косову и Метохији представља српску државу и он је најбољи "живи сведок и доказ" да не постоји лажна држава Косово.        

Према његовим речима, Косово никад не може бити држава, већ само, како је рекао, "привремена отимачина и узурпација уз помоћ страних сила".

"Србија је стара држава која зна да стране силе долазе и одлазе са Балкана, а да српска држава све то ипак наџиви. Зато смо у наш Устав записали да је Косово саставни део Србије и та се истина не може променити", истакао је Коштуница.

Поштовање Устава и Резолуције 1244 је једини прави лек у борби против лажне државе Косово, који ће дугорочно давати резултате, додао је лидер ДСС.

"Данас, када се опомињемо страшног злочина који је пре шест година почињен над Србима, прави је тренутак и да пошаљемо јасну поруку да покрајину Косово и Метохију, сагласно праву, на међународним скуповима може да представља само шеф Унмика Ламберто Занијери", поручио је Коштуница.

Он је указао да, ако је Словенија заборавила да се придржава међународног права, обавеза је Србије да је на то подсети, и упути да Занијерија позове на скуп у Крању.