Сећање на академика Симу Ћирковића

У свечаној сали Српске академије наука и уметности (САНУ) данас је одржан комеморативни скуп посвећен сећању на преминулог редовног члана, академика Симу Ћирковића (1929-2009).

На скупу су говорили академици Милош Благојевић, Љубомир Максимовић и Чедомир Попов и професор Филозофског факултета Андреја Веселиновић.

Писање великих синтеза

Благојевић је подсетио да је Ћирковић пуних 37 година заузимао угледно место у САНУ и да је највише времена провео као неуморни истраживач средњовековне историје јужнословенских народа, оставивши иза себе око 500 библиографских јединица, међу којима је издвојио књиге "Историја средњовековне босанске државе", "Историја Црне Горе", "Историја Југославије", "Срби међу европским народима".

"Учествовање у писању великих синтеза и објављивање већег броја расправа, чланака и прилога са новим научним резултатима представили су Ћирковића научној и широј јавности као једног од најбољих познавалаца српског средњег века", истакао је он.

Благојевић је приметио да се Ћирковић највише интересовао и у својим радовима се бавио српским средњовековним градовима, црквеном организацијом, привредом, поштујући етничко и верско шаренило на Балкану и указао на његов немерљив допринос медиевистици (научна област која се бави историјом средњег века), који је подједнако препознат у земљи и иностранству.

"Ћирковић се по ширини захвата у медиевистици изједначио са значајним историчарима Стојаном Новаковићем, Владимиром Ћоровићем и Константином Јиречеком, а надмашио их је у појединим резултатима", додао је Благојевић.

Рад на Српском биографском речнику

Максимовић је скренуо пажњу да је Ћирковић као врстан познавалац и креатор модерне историјске методологије посвећивао дужну пажњу проучавању византијске историје, што се запажа у низу његових радова и синтеза о српској средњовековној историји.

"Био је ретко проницљиви истраживач са способношћу свеобухватног посматрања појава, што је за последицу имало прекорачење граница, такозваних, националних историјских тема", казао је он и додао да је Ћирковић остао упамћен и као иницијатор, организатор и учесник великог броја научних скупова у земљи и иностранству.

Председник Матице српске академик Чедомир Попов указао је на значајне сегменте Ћирковићевог рада - његову сарадњу са "Летописом" Матице српске, а посебно је истакао Ћирковићев рад на капиталном делу "Српски биографски речник".

"Његов рад на 'Српском биографском речнику' се огледао у поштовању принципа рада на енциклопедијама, поузданости фактографије, сигурности у критеријумима избора личности српске историје, озбиљном нивоу писмености, у чему је његов немерљив допринос", казао је Попов.

Професор Веселиновић захвалио је Ћирковићу у име Филозофског факултета и Катедре за средњовековну историју Србије за наслеђе које је оставио иза себе и истакао да ће се усавршавање будућих генерација историчара трајно заснивати на његовом раду.