Реституција (не)важи за протеране Немце?

Према Предлогу закона о реституцији који би ускоро требало да се нађе у скупштини, страни држављани неће имати право да у Србији буду власници пољопривредног земљишта, што у случају значи да Немци, који су протерани после Другог светског рата, неће моћи да траже да им се врати одузета земља.

Радио Дојче веле преноси да су подунавски Немци, када су након Другог светског рата протерани и када су им одузета грађанска права, остали без безмало 400.000 хектара пољопривредног земљишта.

Око 400 Немаца потражује отето

Данас, како се наводи, у Србији живи мање од 4.000 Немаца, а захтев за повраћај земље, винограда и кућа поднело је 10 одсто њих.

Економски аналитичар Димитрије Боаров је за Дојче веле рекао да ће се, када је имовина протераних Немаца у питању, Србија вероватно држати пољског, чешког и словачког модела.

"Свака земља која улази у Европску унију има права да искључи неколико обавеза, наравно у споразуму са самом ЕУ. Ни Чеси ни Пољаци нису били принуђени да доносе било какве прописе о реституцији имовине која је одузета од протераних Немаца", наводи Боаров.

Дојче веле наводи да у том случају постоји могућност жалбе Европском суду за људска права у Стразбуру.

Председник Немачког народног савеза из Суботице Рудолф Вајс за Дојче веле, међутим, каже да постоје мађарски и хрватски модел, који нису искључили могућност враћања имовине протераним Немцима.

"Уколико Србија заиста озбиљно мисли да се прикључи ЕУ, мораће да промени и ту законску одредбу, која је тренутно сметња да се страним држављанима нешто врати", сматра Вајс.

Споразума Тито-Брант није ни било

Подсећа се да се у јавности често помиње споразум потписан између председника СФРЈ Јосипа Броза Тита и немачког канцелара Вилија Бранта, према којем је, наводно, Немачка одустала од могућности да се подунавским Немцима у Југославији врати оно што је одузето.

Боаров каже да тог споразума у формалном смислу није ни било.

"Колико знам, формално ту споразума није ни било, барем у правном смислу речи. Али, он није ни битан у контексту овога што говорим, у вези са пољским, чешким и словачким случајем", тврди Боаров.

Рудолф Вајс каже да је свестан да је одређени број протераних Немаца одустао од идеје да тражи назад оно што им је одузето.

"Неки су заиста то отписали, међутим има и оних који ће тражити назад имовину својих предака и који ће поднети захтеве. Али, то је заиста на свакоме од њих, именом и презименом, да реагује", наводи саговорник Дојче велеа.