Право на петиције које - нико не уважава

Иако је годишње добијала око 450 примедаба и предлога грађана, Скупштина Србије тек од пре две недеље има јасно конституисан Одбор који ће се бавити тим питањима.

Одбор формално постоји од 2007. годионе, међутим у протекле две године није се знало ко су његови чланови, па заправо није функционисао, навели су учесници панел дискусије "Укључење грађана и грађанки у друштвени и политички живот кроз заступање права на петиције и предлоге"  у Скупштини Војводине.

Једно од основних права грађана, установљено још у 12. веку, јесте да учествују у свим нивоима власти предлозима, петицијама или жалбама. Иако је данас у Србији то њихово право уставом загарантовано, не постоје механизми који би им то омогућили.

Иницијативе и законски предлози о којима расправља републичка Скупштина у 95 одсто случајева долазе на предлог Владе. Ако није тако, углавном се не стављају ни на дневни ред, каже посланица Весна Пешић.

"Ја се не сећам да смо икада било какву законску иницијативу грађана ставили на дневни ред. Могу да кажем да је било чак законских иницијатива Скупштине Војводине које републичка Скупштина никада није ставила на дневни ред. Посланичке иницијативе никада нису на дневном реду", наводи Весна Пешић.

Према мишљењу правника из YUCOM-а, Скупштина Војводине је за корак испред републичке Скупштине, јер овде постоји Одбор за предлоге и представке који функционише. Пред тим одбором тренутно се налази седамдесетак представки грађана које се углавном односе на повреду радног права, притужбе на рад органа локалних самоуправа и проблеме са инфраструктуром.

"Права из радног односа су углавном везана за заостале зараде, неповезан радни стаж и све оно што су проблеми који прате транзицију.  С друге стране, питања о пензијско-инвалидском осигурању постављају грађани из бивших југословенских република и начина на који то може да се реши", каже Милан Ђукић председник Одбора за предлоге и представке грађана Скупштине Војводине.

На рад органа локалних самоуправа грађани се углавном жале због дуге процедуре издавања дозвола и израде урбанистичких планова, а један део представки односи се на услове живота у установама затворског типа, о чему је Скупштина Војводине расправљала на последњој седници. У чак 14 војвођанских општина грађани немају ни формалну могућност да се обрате органима власти, а слична је ситуација и на осталим нивоима, наводе правници YUCOMA.

"Да, ви имате ситуацију да сте нешто поднели народној Скупштини пре три године а да нико није разматрао вашу петицију. То је нешто недопустиво, а и са аспекта грађана је недопустиво да не могу да остваре своја људска права и да им предлози одлазе на неке адресе са којих никад неће добити одговор“, наводи Милан Антонијевић из Комитета правника за људска права.

YUCOM и Хајнрих Бол Штифунг започели су крајем прошле године  пројекат укључења грађана у друштвени и политички живот кроз заступање права на петиције и представке, јер су закључили да не постоји правни оквир који регулише ту област, због чега их органи власти углавном игноришу.

Након Новог Сада, панел дискусије одржаће се током маја и јуна и у другим градовима Србије.