Отказ лекарима за непоштовање прописа о допунском раду

БЕОГРАД - Министар здравља Томица Милосављевић изјавио је данас да ће здравствени радници који не буду поштовали најављене прописе о допунском раду бити отпуштани.

"Ко буде радио допунски у приватној установи после 11. децембра, за кад смо најавили почетак спровођења допунског рада, законом се стичу услови да му се прекине радни однос. Реч је о стриктној мери", казао је Милосављевић.

Министар је оценио да људи не разумеју довољно најављену нову праксу јер мисле да неће моћи да се спроведе. Он је подсетио да ће, у сагласности са Законом о раду, лекари моћи да раде и у приватним ординацијама уколико поделе радно време, као и да ће дозволу за распоређивање радног времена сваком појединачно издавати Министарство водећи рачуна "да се не ремети посао".

"Нови прописи су усмерени на едукацију, јер ће ангажовање професора, специјалиста да допунски раде и у другим државним установама допринети увођењу нових метода у већи број државних установа", навео је министар. Према његовим речима, циљ је и добијање јасне процедуре за услуге које неко хоће да плати, постиже се и већа безбедност пацијента за ризичне услуге јер ће бити рађене у референтниијм установама, а и отварају се нова радна места.

"Поента је и да се део новца зарађеног допунским радом врати болници, а лекари ће за допунски рад бити плаћени по тржишним ценама", истакао је Милосављевић. Према његовим речима, немају смисла критике да су нове мере сукоб интереса јер наводно омогућавају корупцију, односно да доктор који подели радно време шаље пацијенте из државне у приватну ординацију.

"Радом лекара у државној здравственој установи управљају надређени. Пацијенту не треба уопште нудити вечерњу клинику, већ услугу у оквиру система, а у комуникацији установе са јавношћу, грађани треба да буду упознати да постоји потпуно други телефон на који се заказују прегледи које они желе да плате", казао је Милосављевић.

Акт о добровољном осигурању

Он је додао да ће на то имати право сви који плаћају допунско здравствено осигурање и најавио да ће током овог месеца у Службеном гласнику бити објављен акт о добровољном осигурању. Милосављевић сматра да најављене промене у организацији рада не погодују само приватним установама којима већину посла обављају консултанти.

"Закон из 1992. године је вратио приватну праксу докторима и оставио недефинисану консултантску област, па је било могуће различито тумачење и лекари су због ниских плата радили на косултантским пословима", подсетио је он.

Председник Приватне лекарске коморе Вишесалав Хаџи-Тановић је оценио да најављени прописи не угрожавају приватну лекарску праксу и додао да је као грађанин незадовољан најављеним решењем.

"Правити приватне клинике у државним установама је дискутабилно. Како ће исти менаџемнт да ради о трошку осигурања. Улазимо у конфликт интереса и сукоб са етичким и моралним принципима и као грађани нисмо задовољни тим решењем. За исти рад мало се наплаћује, а мало о трошку осигурања", казао је Хаџи-Тановић.

Према његовим речима, најбоље решење је да пацијенти са здравственом књижицом долазе и код приватника, односно да приватници са државом склопе уговор о здравственом осигурању грађана.

Допунски, вечерњи рад по тржишним ценама

Директорка Републичког завода за здравствено осигурање (РЗЗО) Светлана Вукајловић је рекла да ће се ићи ка укључивању приватног сектора у здравствени систем, али да је предуслов за то јасно раздвојено радно време лекара односно најављени прописи.

"Ни у једној земљи нису укључени сви приватници, али ће то у Србији у будућности сигурно бити развијано и највећим делом ће у здравствени систем бити укључени и приватни лекари", казала је она. Директорка Завода се сложила са Хаџи-Тановићем да постојећи прописи не омогућавају прави избор лекара, јер није укључен приватни сектор.

Државне здравствене установе би требало од 11. децембра ове године да организују допунски, вечерњи рад за обављање здравствених услуга које нису обухваћене осигурањем и за интервенција које се у тим установема и иначе изводе.

Те услуге ћа се наплаћивати по тржисним ценама, а здравствени радници ће морати да одлуче да ли ће пуно радно време бити ангажовани у државној установи или четири сата радити у државној и исто толико у приватној. Право на допунски рад имаће они који се одлуче за пуно радно време у државној установи.