Покушај формирања тзв. Хрватске православне цркве

Чланови иницијативног одбора Удружења хрватске православне заједнице изјавили су данас у Задру да ускоро очекују регистрацију удружења, после чега им је главни задатак да оживе тзв. Хрватску православну цркву (ХПЦ).

Један од иницијатора оснивања "нове цркве",  извесни "игуман" Јелисеј изразио је наду  да ће хрватска држава и целокупна јавност обнављање "хрватске православне цркве" доживети као "духовну потребу дела својих житеља и признати је као примарну и главну православну цркву у Хрватској".

Незамислива ингеренција СПЦ у Хрватској?

Тзв. игуман Јелисеј, који је дошао из Црне Горе, изјавио је на конференцији за медије у Задру да је пре пет година у Огулину предложена обнова ХПЦ и формиран Иницијативни одбор који ту идеју жели да претвори у дело.    

По речима Јелисеја, неспојиво је с хрватским суверенитетом да ингеренције над православном црквом у Хрватској има нека друга држава. 

Јелисеј и секретар Иницијативног одбора удружења Иво Матановић изјавили су да очекују нападе из Српске православне цркве и од шефова српске заједнице у Хрватској, али су рекли да ће им се знати супротставити.

Уз тврдњу да ХПЦ неће ништа отимати, нападати или спречавати друге цркве у деловању, они су рекли да траже да хрватска држава у њој спозна примарну православну цркву у Хрватској као фактор мира. 

И Јелисеј и Матановић сматрају да ће ХПЦ бити формирана за годину дана јер се она, како тврде, обнавља након 65 година забране њеног рада, а не оснива пошто је, по њиховим тврдњама, трајала вековима.

ХПЦ је основана актом поглавника Анте Павелића у априлу 1942. године након првог таласа геноцида и покатоличавања Срба на подручју НДХ како би се на нешто суптилнији начин уништио њихов идентитет као Срба и верника Српске православне цркве.

На њено чело доведен је руски свештеник Гермоген кога су партизани након ослобођења 1945. осудили на смрт, а сама ХПЦ је укинута.

Прво усташка емиграција, а онда и екстремна десница у Хрватској од 1990. заговарају формирање ХПЦ и укидање СПЦ користећи се аргументацијом да у Хрватској нема Срба већ хрватских православаца који заправо нису Срби него Власи.

Хрватска држава, која признаје канонски непризнату Македонску православну цркву и самозвану Црногорску православну цркву приликом пописа становништва 2001. толерисала је, а поједини анкетари чак и наводили национално изјашњавање као православац.

"Братски" живот у НДХ 1941-1945.

У Хрватској је, према последњем попису становништва, око 15 хиљада "хрватских православаца", истичу покретачи тог пројекта.

Задранин Иво Матановић раније је изјавио да у "Хрватској живи велики број православаца који не желе да се поистовећују са Србима, због чега желе да оснују аутокефалну православну цркву у Хрватској".

Претходно су, пре неколико месеци, основали тзв. хрватску православну заједницу, с циљем да у њу укључе што више Хрвата и Хрватица, које су у прогласу позвали да "својим разумом процене насушну потребу за постојањем такве организације", подсећајући на "братске кршћанске народе који су живели у Независној Држави Хрватској".

Оснивачи су се позвали и на податке Канцеларије за просвету Задарске жупаније према којима од готово 15 хиљада ученика основних школа на подручју жупаније часове православне веронауке похађају само 64.

Од три хиљаде Задрана српске националности ниједно дете не похађа православну веронауку, што су покретачи те иницијативе протумачили као њихову потребу да им се понуди алтернатива у виду "хрватске православне цркве".

Фотије: Стратишта и јаме дубоко у сећању

Недавно су епископи горњокарловачки Герасим и далматински Фотије у писму премијеру Хрватске Јадранки Косор истакли да су изненађени и узнемирени вешћу о оснивању удружења грађана под називом "Хрватска православна заједница" у Огулину, чије се историјско порекло доводи у везу са фашистичком и усташком творевином НДХ.

"У НДХ је 1942. године злогласни Анте Павелић формирао тзв. ’Хрватску православну цркву’ с циљем коначног уништења Срба у Хрватској, као и Српске православне цркве. Ова чињеница и позивање овог удружења на тај најмрачнији период новије историје Хрватске изазива велику узнемиреност међу верницима и припадницима српске заједнице у Хрватској", наводи се у писму.

Владике наглашавају да дубоко у сећању српског народа у Хрватској још живе стратишта и јаме невиних, подсетивши на Јадовно, Глину, као и на највећи концентрациони логор у овом делу Европе, Јасеновац.

"На тим местима су страдали невини људи само зато што су били припадници друге вере и друге нације, а међу њима свакако су били најбројнији православни Срби. Ако би ово удружење било носилац и заговорник идеологије из тог времена и тог ’авета из прошлости’ онда је јасно да за многе људе у Хрватској ускоро неће бити мира, већ се пре назире перспектива таме и злокобних времена, што би свакако довело у питање европску и демократску будућност Хрватске", каже се у писму.

У писму се наводи да на сајту ове заједнице у оснивању, прво што упада у очи јесте чињеница да они бесправно користе слику српског православног манастира Гомирје, који су основали монаси из манастира Крке 1600. године и од тада је он духовни центар православних Срба Горског Котара."

Поред фотографије манастира Гомирје на сајту овог удружења грађана у оснивању налази се и слика једног од највећих светских научника Николе Тесле, који је, као што је добро познато, био син српског православног свештеника из Смиљана Милутина Тесле. Којим путем и из којег разлога су ове фотографије постале заштитни знак овог удружења уопште није јасно, пошто они сами себе у оснивачком тексту називају Хрватима православне вере", истиче се у писму.