Од данас примена више закона

У Србији данас почиње примена више закона, међу којима су Закон о трансплантацији органа, ткива и ћелија, о лечењу неплодности и Закон о тајности података, помера се граница за одлазак у пензију, а званично почиње да ради и Агенција за борбу против корупције.

Примена Закона о тајности података прописује критеријуме на основу којих ће се домаћи и страни подаци од интереса за националну и јавну безбедност, одбрану, унутрашње и спољне послове Србије одредити као тајна.

Закон, који прописује и систем заштите тајних података, Скупштина Србије усвојила је 11. децембра 2009.

Одређена су четири степена тајности података - државна тајна, строго поверљиво, поверљиво и интерно.

Ближе критеријуме за одређивање највишег степена тајности - државна тајна и строго поверљиво - одређује влада уз претходно мишљење Савета за националну безбедност.

За податке нижег степена тајности влада то чини на предлог надлежног министра.

Рокови по чијем истеку подаци престају да буду тајна одређени су према степену тајности података и крећу се од две године за ниже степене до 30 година за државну тајну.

Приступ тајним подацима дозвољен је само овлашћеним корисницима - председнику Скупштине Србије, председнику Републике и председнику владе.

Право на приступ тајним подацима ради обављања послова из њихове надлежности имају државни органи и руководиоци државних органа које бира Скупштина Србије, судије Уставног суда и судије.

То право имају народни посланици, заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, председник Врховног касационог суда и републички јавни тужилац.

Исто право имају и потпредседник владе, генерални секретар председника Републике, генерални секретар владе, министри, начелник Генералштаба Војске Србије, судије, тужиоци и њихови заменици, републички јавни правобранилац, секретар Савета за националну безбедност и директор Кацеларије тог савета.

Надзор над законом поверен је канцеларији Савета за националну безбедност, а амандманом владе за надзор над спровођењем закона одређено је и Министарство правде.

Канцеларија Савета за националну безбедност ради под називом Канцеларија за националну безбедност и заштиту тајних података.

Од данас примена Закона о трансплантацији органа

У Србији данас почиње примена закона о трансплантацији органа, ткива и ћелија, о лечењу неплодности и о трансфузиолошкој делатности.

Скупштина Србије те законе усвојила је 31. августа 2009. године и њима се наставља реформа здравственог система Србије, речено је агенцији Бета у Министарству здравља.

Тим законима је утврђено да се поступак трансплантације може обављати само ако је то медицински оправдано, односно ако је то најповољнији начин лечења, а утврђује се и оснивање банака ћелија и ткива.

Законом је прописано да је донирање органа добровољно и без финансијске надокнаде. Забрањено је нудити или давати било какву накнаду или корист даваоцу органа.

Законом о трансплантацији органа прописано је да су подаци о даваоцу и примаоцу органа службена тајна, а утврђено је и оснивање Управе за биомедицину која ће радити у оквиру Министарства здравља.

Законом о трансплантацији ћелија и ткива уређује се добијање, донирање, тестирање, обрада, чување, складиштење и дистрибуција људских ћелија и ткива.

Уређује се и оснивање банака ћелија и ткива, надзор над спровођењем тог прописа и обављање одређених послова државне управе у трансплантацији ћелија и ткива.

Законом о лечењу неплодности поступцима биомедицински потпомогнутог оплођења уређују се услови и начини лечења неплодности код мушкараца и жена у случају када лечење неплодности другим поступцима није могуће или има значајно мање шансе за успех.

Право на такво лечење имају пунолетни и пословно способни жена и мушкарац који воде заједнички живот, али и жене које саме живе ако за то постоје нарочито оправдани разлози и уз сагласност министара надлежних за здравље и породичне односе.

Законом о трансфузиолошкој делатности уређује начин, поступак, услове, надзор и организацију трансфузиолошке делатности.

Та делатност обухвата планирање, прикупљање, тестирање и прераду крви и њених компонената невезано за њихову намену, чување, управљање, дистрибуцију, снабдевање и издавање крви и њених компоненти намењених трансфузији.