Нови Сад незаинтересован за лечење наркомана!

НОВИ САД - „Чим је наркоманија у порасту, значи да превенција није добра и адекватна. Сви они који проблем препознају и не чине ништа, саучесници су у пропадању младих живота. Лечење наркоманије у Новом Саду је монополисано, маргинализовано и за њега нико од властодржаца нема слуха. Један од доказа за то је да не постоји база података о наркоманима у нашем граду", каже за "Дневник" председница Удружења грађана за борбу против наркоманије Ружица Веселиновић. „Клинички центар Војводине има једне податке, Хитна помоћ друге, Завод за судску медицину треће, полиција четврте, Домови здравља пете... Ми форсирамо да се ти подаци обједине и да се коначно роди воља да се опака болест тела, душе и ума, лечи и заустави".

Недавно измештање диспанзера за лечење болести. зависности из Алмашке улице у Дом здравља "Змај Огњена Вука" изазвало је оштре реакције Удружења, чији су чланови мишљења да је објекат на Подбари био много адекватнији и прилагодљивији за лечење, због већег простора и могућности повећања броја запослених.

„Нису у питању зидови, објекат и адреса диспанзера, као што многи мисле, већ да амбуланта има што боље услове за рад, а такав је био диспанзер на Подбари. Просторије су, у тих 320 квадратних метара, биле добро опремљене и имале су све предиспозиције за квалитетан рад. Међутим, промена власти на нивоу града томе је била кочница, што је створило период вакуума и још једном смо се уверили да је свакој власти проблем наркоманије последња рупа на свирали. Како се која власт промени, ми смо не на почетку, него далеко испод нуле", каже Веселиновићева.

Она сматра да је била грешка услишити захтеве Подбарчана да се диспанзер измести из тог дела града, најпре због тога што би то могли да траже грађани из свих делова града у који се амбулнта смести, а друго због тога што се то учинило на уштрб бољег лечења наркомана.

„Становници Подбаре су се жалили јер ће се наркомани лечити у диспанзеру у чијој околини живи пуно деце и налази се школа. Без обзира што се у Алмашкој улици није десио ниједан инцидент, диспанзер је премештен, односно, што је још апсурдније - враћен, у Дом здравља "Змај Огњена Вука" у чијој околини су две школе, па чак и Сигурна кућа. Дакле, разлог измештања амбуланте, који је саопштен јавности, није истинит - тврди Веселиновићева, нагласивши да је у Алмашкој улици постојала и могућност да се отвори општа пракса и зубна амбуланта за наркомане.

После седам година постојања овог удружења циљ им је сарадња са институцијама, које нема. Веселиновићева каже да су искуствено и документовано дошли до сазнања да наркомани у овом граду немају адекватно лечење. Као добар пример који би ваљало следити, Веселиновићева указује на Црну Гору, у чијем главном граду је недавно отворен државни Центар за рехабилитацију.

„Код нас се отварају приватни центри јер је то уносан посао. Лечење кошта и до 10 000 евра код приватника. Далеко смо од стратегије у којој ће синхронизовано функционисати држава, град, родитељи зависника, лекари и удружења. Колико још деце треба да умре, колико страница црне хронике да се напуни да би се донела одлука да наркоманима треба помоћи, а не жигосати их и оставити да умру?", запитала се Веселиновићева и закључила да људи машу главом у неверици све док се то не деси баш њиховом детету.