Нови кодекс за медицинаре: Непожељна мини-сукња!

Лекари и медицински техничари, који се у Кодексу називају господом, такође морају да воде рачуна о свом изгледу: морају увек да имају чисту и уредну косу, уредно подшишану, а накит треба да је дискретан. Екстраваганција није пожељна карактеристика здравственог радника и због тога је на радном месту обавезно ношење прописане униформе, једна је од изричитих одредби.

Како смо обавештени у Министарству здравља, овај кодекс је за сада још предлог, али је упућен у здравствене установе (у многима је истакнут на огласним таблама) и из већине је, како кажу, стигао позитиван одговор о прихватању. Иако је Кодекс у овом часу и главна тема вицева у паузама, ипак је много више оних који кажу да, заправо, ничега спорног, чудног, а ни смешног нема у томе што се од здравствених радника захтева да на посао долазе, уредни и чисти.

Љубазност на првом месту

Др Душан Вукотић, помоћник директора Клиничко-болничког центра „Бежанијска коса”, каже да у овој установи већ одавно имају карактеристичне, стандардизоване униформе, али и неписани кодекс понашања и опхођења са пацијентима, што је допринело угледу ове здравствене куће у Србији, па тако примена одредби новог кодекса неће бити проблематична, нити спорна.

Кодекс први пут у нашем здравству прописује и начин понашања, облачења, али и комуникације, по угледу на кодексе какве имају савремене корпорацијске фирме. Наравно, љубазност је стандард који се очекује од сваког запосленог. Тако у Кодексу намењеном људима у белом, стоји и препорука како да комуницирају међусобно, али и са пацијентима. Реченицу „Деда, је’ л можеш да устанеш?”, требало би да замени реченица „Како могу да Вам помогнем?” и искључиво ословљавање са „ви”, без обзира на године старости, пол, знање, образовање и друштвени положај.

Између осталог, Кодексом је изричито наглашено да запослени морају да чувају достојанство и углед професије и да не треба да се баве појединостима из приватног живота својих колега, нити да друге оптерећује појединостима из свог приватног живота. Другим речима, трачеви су забрањени, а запослени треба да избегавају приватне телефонске разговоре који их прекидају у обављању посла.

Заштита хијерархије

Одредбе које су изазвале највише пажњи и критичких тонова јесу оне које се тичу изношења критика на рад установе и одредба о примању поклона. У Кодексу се наводи да „запослени не сме да прима поклон у вези са вршењем својих послова, изузев протоколарног или пригодног поклона мање вредности, нити било какву услугу или друге користи за себе или друга лица”.

Председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, професор др Марко Контић, хирург, објашњава да овакве одредбе садрже многи кодекси у развијеном свету, који су сада дошли и до нас. Наравно, одредба је на месту када је реч о вредним поклонима, јер било је случајева да су пацијенти појединим лекарима преписивали станове. Забуну, по речима др Контића, не би требало да уноси формулација протоколарног или поклона мање вредности, јер, каже, реч је о симболичним поклонима, које наш народ традиционално доноси лекарима, попут кафе или пића, али примећује да је тога неупоредиво мање него некада.

Једна од одредби Кодекса каже да је „недопустиво да запослени критички оцењује рад здравствене установе и претпостављених у било којој прилици, осим на службеним састанцима, као и да је дужан да афирмативно говори о резултатима постигнутим у здравственој установи”. О уоченим недостацима и свему што штети угледу здравствене установе дужан је да одмах обавести непосредног руководиоца, такође стоји у Кодексу.

 Професор Контић објашњава да је ова одредба преузета из општег пословног кодекса какви дуго постоје у земљама са развијеним медицинским системима и да је у реду да се поштује унутрашња организација и хијерархија. Примећује да су појединачни наступи у медијима, изазвани лошим међуљудским односима, наносили трајнију штету угледу једне здравствене установе него што је од тога било ко имао користи.

У синдикату огорчени

У Синдикату запослених у здравству и социјалној заштити Србије огорчени су одредбом о „забрани критиковања установе и претпостављеног”, сматрајући да је посао синдиката да то раде кад год нешто није добро.

Др Вукотић сматра да је и ова одредба на месту, јер свако од запослених има прилику да са менаџментом расправи сваку спорну ситуацију и да не треба критиковати кућу у којој се ради.

Занимљива је и одредба која забрањује да запослени за здравствене услуге које се пружају у здравственој установи и на које пацијент има право препоручује пацијенту пружање таквих здравствених услуга у другој здравственој установи или приватној пракси у којој запослени обавља допунски рад.

“ Овде се може поставити питање етичности одредбе, јер ипак је сваки лекар дужан да исцрпно обавести болесника о могућностима лечења од његове установе до најбољег лекара на свету. Оваква одредба је остала из неких ранијих времена када је било потребно спречити слање у приватне ординације из неких других побуда. Међутим, ако смо усвојили тржишне принципе пословања, лекар има право да пацијента упућује у другу установу, наравно уз свест да одговара ако га шаље на лошије место, али нико нема право да сужава могућност лечења једној особи”, каже др Контић.