Нова мрежа судова од 1. јануара

БЕОГРАД - Нова мрежа судова, укључујући и Врховни касациони као највиши суд у земљи, почеће да ради од 1. јануара, без обзира на спекулације у јавности да ће правда "затворити врата" до марта, изјавила је председница Врховног касационог суда Ната Месаровић.

"Сигурна сам да ће у Врховном касационом суду бити довољан број судија који ће моћи да обезбеде услове за функционисање овог суда. Учинићемо све да у јануару упишемо све предмете који ће бити у надлежности овог суда, тако да се прве седнице већа могу очекивати након 1. фебруара", рекла је Месаровић у интервјуу "Новостима".

Она је објаснила да је Касациони суд - суд ванредног правног лека, а да ће се она као председница бавити организацијом суда и свиме оним што је одређено Законом и Пословником о раду.

"Сигурна сам да ће у том суду судијску функцију обављати судије од највећег угледа које су то заслужиле искључиво својим радом и понашањем", истакла је Месаровић.

Она је оценила да правосуђе није у кризи, иако има озбиљних проблема, али не због реформе.

"Проблеми потичу још из деведесетих година. А, да ли су сада ескалирали, зависи од тога колико су саговорник и онај ко о томе говори објективни и колико хоће да се осврну на укупно стање у правосуђу и друштву", рекла је Месаровић, додавши да као председник Високог савета судства свакодневно предузима све што је могуће да се стање у правосуђу побољша.

"Није моја обавеза само да изаберем најквалитетније судије, мада је најважнија. Постоји и низ важних организационих питања. За мрежу судова је задужено Министарство правде, и они су дужни да обезбеде све услове да та мрежа функционише, а ја и Високи савет ћемо помоћи избором најквалитетнијих судија", рекла је Месаровић.

Кад је реч о избору кандидата, она је навела да је обављено више од 90 одсто посла.

"Али, пошто је за сваки суд предвиђен тачан број места, а неки добри кандидати су конкурисали у више судова, да бисмо их задржали у правосуђу, радимо на томе да их распоредимо где су и аплицирали. Дакле, никога Високи савет не шаље тамо где није поднео пријаву", истакла је она.

Према њеним речима, састав Уставног суда Србије биће попуњен када се конституише Врховни касациони суд.

"То је сигурно један од приоритета. Србија је суверена држава у којој у овом случају органи правосудне власти, законодавна власт и влада, имају обавезу да институције уреде на основу закона, поштујући уставне одредбе, на начин на који ће оне најбоље функционисати, поштујући у потпуности европске стандарде", истакла је Месаровић.

Она је нагласила да "процесни закони који се доносе у Скупштини иду ка томе да онемогуће одуговлачење поступака и њихово дуго трајање и да, "ако имате стручне и квалитетне судије, и добре процесне законе, парнице неће трајати дуже од три године".

"Што се мене лично тиче, потпуно ћу истрајати на томе да политика нема никакав утицај на избор судија. Мене ниједан политичар до сада није питао ни за једног судију. Судије не могу да буду чланови политичких странака, али могу да имају своје мишљење о циљевима и програмима политичких партија, јер су и судије социјална бића која живе у друштву и држави. Најважније је да су судије стручне и достојне", нагласила је Месаровић.

На питање да ли се слаже са оценом да су Специјални суд и тужилаштво најбољи део српског правосудног система, она је одговорила да је њено "лично мишљење да су судије Посебног одељења Окружног суда за организовани криминал и Већа за ратне злочине најбољи део српског правосуђа".

Адвокатска комора Србије: Без посла минимум пет месеци

Грађани би могли најмање пет месеци да остану ускраћени за извршење правде због пресељења судова и формирања нове судске мреже од 1. јануара 2010. године, оцењено је у Адвокатској комори Србије.

Председник Коморе Драгољуб Ђорђевић рекао је агенцији Бета да решење које је у току, а односи се на пресељење предмета и судова, није најсрећније.

"Разлози за то су пре свега што није одређен неки прелазни период, има доста техничких проблема у том поступку. После избора судија, требаће много времена да се они упознају с предметима, а за то ће им, из чисто практичних разлога, требати минимум пет месеци", казао је Ђорђевић.

Додатни проблем је и смањење броја судија, јер и до сада је био већи број предмета по судији а након реизбора, тај број ће се увећати.

Ђорђевић је додао да адвокате нико није консултовао при изради закона и да је сигурно да они у наредних пет месеци нћће имати посла.

Бољевић: Припреме за нову судску мрежу стихијске

Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић оценила је да су припреме за почетак рада нове судске мреже, која стартује 1. јануара 2010. године, "стихијске" и да ће у наредном периоду доћи до паралисања судства.

Она је агенцији Бета рекла да је у току паковање судских предмета и да само у Окружном суду у Београду треба да се спакује 66.000 предмета, пребаци у посебну просторију и печатира, а то ради веома мали број људи.

"Мало је људи који су ангажовани на том послу. Поражавајуће је што највиши образовани кадрови (судије и судијски помоћници) раде на паковањима тих предмета", истакла је Бољевићева.

Она је додала да судије и судијски помоћници пописују предмете шта иде за апелацију а шта у Виши суд, и оценила да се то ради брижљиво, тако да је минимална могућност да предмети нестану.

Драгана Бољевић је напоменула да само из пет општинских судова у Београду треба да се пресели 320.711 судских предмета од 2,5 милиона колико их укупно има на територији Србије.

По њеној оцени, припреме за нову мрежу урађене су стихијски, а поједини судови немају капацитете за већи број судија према новој мрежи, као што је случај с Петим општинским судом у Београду.

Први основни суд, како је навела, биће по различитим зградама, а проблем је што се још увек не зна где ће бити Други основни суд у који треба да се преселе предмети из четири приградска суда коме ће припадати још 450.000 грађана општина Сурчин, Барајево и Гроцка.

"Нова мрежа судова је параван за реизбор и неће допринети ефикасности правосуђа", оценила је Бољевић.

Симић: Поступак пресељења судова биће веома строг

Помоћник министра правде Војкан Симић изјавио је да је у току паковање и обележавање предмета у судовима који ће бити пресељени, а да ће поступак селидбе бити веома строг како би се избегла могућност да се поједини предмети загубе.

Симић је агенцији Бета рекао да ће селидба судова и судских предмета у највећем делу бити завршена до краја године, а да ће масовна селидба судова почети од 15. децембра.

Према његовим речима, у периоду од 15. децембра до 15. јануара 2010. поступаће се само по хитним предметима, пре свега притворским, по предлозима за одређивање привремених мера у појединим предметима као што су породични и радни спорови који су хитни по посебним законима.

Постављени вршиоци дужности председника суда биће, како је навео, дужни, према одредбама предлога новог судског пословника, да донесу привремени распоред послова за период од 1. до 15. јануара 2010.
године, који ће морати да објаве 31. децембра и којим ће распоредити судије за поступање по хитним предметима.

Прва заказана рочишта се могу очекивати од 20. јануара 2010. године, док би од 1. фебруара заказивање требало да буде у пуном капацитету, казао је Симић.

Он је рекао да ће Закон о изменама и допунама закона о парничном поступку (ЗПП) омогућити да у случају промене састава већа, након реизбора судија, главна расправа не почиње изнова, већ да се прочитају записници о изведеним доказима у претходном поступку, уз претходно изјашњење странака.

"Таква могућност постоји и по садашњем закону, али ће овлашћења суда у овом случају бити проширена новим одредбама, како би се отклониле евентуалне сметње за ефикасност поступка", казао је Симић.

Он је навео да ће предмете формиране до краја ове године у Првом, Другом, Трећем, Четвртом и Петом општинском суду у Београду преузети Први основни суд у Београду.

Судска управа и кривично одељење Другог основног суда убудуће ће се налазити у Палати правде у Београду, док ће грађански предмети остати у судским јединицама у Лазаревцу, Обреновцу, Младеновцу и Сопоту.

"Тужбе и иницијални акти у другим грађанским поступцима, које у новој години буду поднети против лица са пребивалиштем у Гроцкој, Барајеву и Сурчину председник суда мора распоредити тако да се поштују законске одредбе о месној надлежности и право грађана на несметан приступ", казао је Симић.

То, како је објаснио, значи да их може распоредити тако да се по предметима у којима је тужени из Сурчина поступа у Обреновцу, из Барајева у Сопоту из Гроцке у Младеновцу.