Низак "Глобал интегрити" индекс: Како Србија да поправи оцену?

Шабић је новинарима рекао да се лоша оцена "Глобал интегритија" могла очекивати, али да је чињеница да је она чак и лошија него прошле године још већи проблем.

"То је још једна потврда забрињавајућег феномена застоја у борби против корупције. То је, уосталом, пре пар месеци показао и Глобални индекс перцепције корупције, на коме после неколико година скромног, али каквог таквог прогреса, први пут нисмо забележили никакав помак", навео је Шабић.

Ревизорска институција само на папиру

Он је рекао да је већина оцена за поједине области мање више логична и да се на пример, морала очекивати катастрофално лоша оцена за финансирање политичких странака кад се зна да већ годинама то "надзиру" органи који су под потпуном контролом политичких странака?" Републичка изборна комисија и парламентарни одбор за финансије.

Шабић је истакао да, истовремено Државна ревизорска институција (ДРИ) годинама постоји само на папиру.

"И изузетно лоша оцена за доступност података о пословању јавних предузећа је подједнако логична. Каква би и могла бити ако се зна да је чак и Административни одбор Скупштине Србије, највишег законодавног органа власти, да би дошао до тих података морао да тражи помоћ Повереника за информације", навео је он.

Шабић је оценио да лоше оцене за администрацију и јавне службе "с правом отварају питање често потхрањиване илузије о 'нашим високим административним капацитетима'", а да је очекивао да ће полиција добити осетно бољу оцену.

Добре оцене за цивилни сектор и медије, такође су заслужене и очекиване, навео је он и додао да је и оцена слободе приступа информацијама је реална.

За принудно извршење одлука Повереника

Шабић је изразио жаљење "што је олако пропуштена шанса да буде боља", наводећи да је више пута упозоравао да нефункционисање два, за примену Закона о слободном приступу информацијама, изузетно битна механизма који су у рукама Владе, макар индиректно представља позив на кршење закона.

"Сигуран сам да би, да је Влада активирала механизме за принудно извршење одлука Повереника и спровођење поступака одговорности за оне који крше Закон о слободном приступу информацијама, та оцена била далеко боља", оценио је Шабић.

Ненадић: Решење је већа јавност рада и контрола

Већа јавност рада и ефикаснија контрола су решења за све проблеме у области антикорупцијских механизама, оценио је данас програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић поводом објављивања извештаја "Глобал интегритија" за Србију.

"Истраживање показује да треба јачати контролне механизме, независне органе који контролишу јавне расходе, али и да такође треба обезбедити да подаци о трошењу буџетског новца буду увек и без изузетка доступни јавности", рекао је Ненадић агенцији Бета.

У извештају организације "Глобал интегрити" за 2008. годину Србија је сврстана међу земље у којима постоји ризик од огромних проневера јавних ресурса, а њени антикорупцијски механизми оцењени су као "слаби".

Најлошије су оцењени области финансирање странака, приватизација, одговорност законодавне власти и контрола рада и доступност података о контроли рада јавних предузећа.

Према оцени Ненадића, извештај је показао оно што је грађанима познато, а то је чињеница да Србија веома лоше стоји по питању борбе против корупције и пре свега, да су слабости у области примене закона, а не толико у самим законским решењима.

За бригу

Он је оценио да је веома озбиљно то што су оцене веома ниске по питању контроле финансирања политичких странака и изборних кампања и зато што је та област можда и кључна за успех у борби против корупције уопште.

"У систему у коме су демократске институције дубоко зависне од политичких странака и где од политичке воље на жалост често зависи хоће ли се неки закони применити или не, околност да се странке финансирају на начин који није довољно видљив јавности и који није подвргнут провери неког независног тела, говори о томе да ми не можемо да се поуздамо у то да се одлуке увек доносе у јавном интересу", истакао је Ненадић.

Он је такође оценио да је значајно што се у извештају обраћа пажња на ризик који у Србији постоји а који се огледа у томе да јавна средства нису довољно заштићена од злоупотреба и проневера или других облика нецелисходних располагања њима.