Недостаје новца за обнову Хиландара

Грађевинска сезона у манастиру Хиландар, који је пре шест година страдао у пожару трагичних размера, почела је у знаку опште економске кризе и предвиђања према којима је крајњи рок за потпуну обнову изгорелог дела Хиландара померен за две године - са 2014. на 2016.

Завршетак обнове највећег манастирског конака из 1816. (Велики конак), првобитно планиран за 2010. годину, померен је за крај 2011. године, а и остали рокови ће зависити од даљег прилива новца, речено је Танјугу у Задужбини светог манастира Хиландара у Београду.

Подухват велике обнове Хиландара од последица катастрофалног пожара 2004. је, како истичу, у критичној фази и потребна је широка подршка државе и јавности да се она превазиђе.

Према подацима Задужбине, дотација Владе Републике Србије, преко надлежног Министарства културе, смањена је ребалансом буџета за 2009. годину са 110 милиона на 50 милиона динара.

"И поред смањења новчаног прилива од 55 одсто, обим планираних радова у 2009. је умањен за 30 одсто захваљујући крајњој рационализацији и фонду резерви који смо формирали у претходним годинама и који је преполовљен у 2009", навели су у Задужбини.

У кризи је и грчка држава, па су и са ове старне дотације за обнову Хиландара, и поред добре воље и схватања значаја помоћи, веома неизвесне.

Од нашег Министарства културе, кажу у задужбини, очекује се за ову годину око 80 милиона динара, а сам манастир нема више резерви као у 2009. да надомести евентуално смањење прихода у 2010.

Радна сезона почела је у пуном обиму крајем фебруара, након прве недеље Васкршњег поста током које је манастир практично затворен за посетиоце и када се живот усклађује у потпуности са типиком.

У Задужбини кажу да ће током ове године главни радови бити на обнови Великог конака и средишњег дела манастира страдалог у пожару.

Предвиђена је и санација крова параклиса Светих Арханђела, а пројекат реконструкције улазног комплекса биће предат грчкој служби Кедак надлежној за све радове обнове.

Према проценама стручњака, обнова манастира укупно ће коштати 25 милиона евра, од чега је 15 милиона потребно за обнову изгорелих објеката, а остатак за инфраструктуру, објекте ван манастира и економију, претежно за пољопривреду, која је основна делатност на Светој Гори.

У ноћи између 3. и 4. марта 2004. године страдао је 5.761 квадратни метар простора, од укупно 10.500 квадрата манастира који су у 12. веку градили и основали светитељи и владари Србије Сава Немањић и његов отац Симеон Немања.

Страдало је осам грађевинских целина, док су трпезарија светог краља Милутина из 14. века и параклис Светих Архангела претрпели оштећења због близине ватре.

Пожар великих размера почео је сат иза поноћи у једном од димњака конака Игуменарија, одакле се проширио на дрвену кровну конструкцију и целу северну страну манастирског комплекса све до цркве светих Архангела и пирга Светог Саве.