Научни скуп о идентитету Хрвата у Војводини

Конзул Хрватске у Суботици Вјерка Алајбег оценила је да су сви режими у Војводини, од "Марије Терезије до данас", манипулисали локалним хрватским живљем.

Конзул Алајбег је говорила на научном скупу под називом "Колебања идентитета међу Хрватима у Војводини" који је одржан у организацији Матице Хрватске у Суботици.

Како су организатори навели, циљ дводневног скупа је био да се историјски истражи зашто се Хрвати у Војводини изјашњавају као Буњевци, Хрвати, Југословени, а не мали број се уопште не декларише национално што је било приметно приликом прављења бирачких спискова за мањинска већа.

На округлом столу на коме је међу учесницима било научника различитих профила из Хрватске, Мађарске и Војводине, чуло се и да има случајева да се у најужој родбини, чак и унутар исте породице, људи различито изјашњавају о националној припадности.

Отварајући округли сто конзул Алајбег је казала како је током дугогодишње дипломатске каријере добро упозната са приликама хрватске дијаспоре у свету, али да је Војводина специфична, посебно када је реч о Буњевцима.

"Ово је први пут да сам се сусрела са заједницом, односно етносом, који још увек није у потпуности дефинисан међу собом. Овде је једна специфична ситуација и оно што се и површно може приметити јесте да је подвојеност плод између једног и другог корпуса," казала је она.

Историчар из Загреба Ђуро Видмаровић упозорио је како су мањине посебно рањиве ако су бројчано мале или "архипелашки лоциране" као што је случај са Хрватима у Војводини.

"Последице тога могу бити вишеструке од "спонтане асимилације" до "продужне руке политике матичне државе", приметио је књижевник и историчар Видмаровић.

Доцент на хрватским студијама Свеучилишта у Загребу, филолог др Соња Вулић истакла је како је битно инсистирати на хрватском имену, јер се по томе идентитет препознаје.

То значи не буњевци са великим "б", него буњевачки Хрвати, као и инсистирање на хрватском стандардном језику, оценила је филолог Вулић.

Вулић сматра да треба сачувати месни говор, али он не сме бити проглашен књижевним језиком, а они који се њиме служе изведени у посебан народ, већ је логично да се користи стандардни језик који је у Хрватској.

На скупу је оцењено да субетничке групе могу нестати и у Мађарској, уколико им матична држава и већински, мађарски народ не пруже помоћ.

"Нестали су Хрвати Тоти, нестао је цео прстен Хрвата и Лира око Будимпеште, Далматина нема, док раски говори још само неколико људи," приметио је Видмаровић.

Према Видмаровићевим речима, пред нестанком су Буњевци око Печуја и нестаје један културолошки феномен који није угрожавао мађарски народ, нити је Хрватска имала било каквих амбиција да осваја мађарску територију.