Месаровић: Већина судија зна зашто нису изабрани

Председница Високог савета судства и Врховног касационог суда Ната Месаровић изјавила је да већина неизабраних судија зна зашто нису поново изабрани, и навела да Високи савет судства нема разлога да не предочи јавности који су све били разлози за њихов неизбор.

Наводећи више примера лошег рада појединих судија, Месаровићева је истакла да је у једном суду републичког ранга пронађено више стотина предмета... који су заведени на једног судију, па је одређивано да се дају у рад другим судијама.

"У орманима и фиокама председника једног суда у Војводини налазили су се предмети који су ту стајали више од пет година. Неки су узети на увид и никада нису враћени ни писарници ни судији, у неким предметима су закључене расправе, а одлуке нису урађене", навела је она у интервјуу "Политици".

Низ неправилности

Ната Месаровић је навела да је утврђено да су поједине судије држале бутике, кафане, ауто-перионице, механичарске радње, салоне, а неки су у предметима у којима су поступали склапали уговоре о доживотном издржавању или о поклону са странкама у поступку или са поротницима, што се може лако проверити.

"Неке судије доносиле су пресуде о накнади нематеријалне штете у великим износима, несразмерним, али само личностима са јавне и политичке сцене, блиским сродницима бивших функционера, а које су, у поступку по ревизији, преиначаване за две трећине износа. Имали смо судије које су у свим предметима ангажовале исте вештаке, који су често уместо њих пресуђивали иако је вештачење само један доказ."

Било је и оних који су приликом првог испитивања окривљенима ускраћивали права у поступку, па се такав записник није могао користити, и то у врло важним предметима, а што је ишло на руку окривљенима и отежавало доношење одлуке.

Укидање пресуде без јасних разлога

Дешавало се да су поједине судије укидале пресуде без јасних разлога и давале збуњујућа решења за првостепени суд и на тај начин чиниле да поступци дуго трају, често и до застарелости. Неки су одлагали суђења због непостојања концентрације доказа иако је свима јасно да се ретко може десити да се сви докази изведу на једном претресу, али зато постоје предмети у којима је поступак трајао и по 10 и 15 година због некоришћења процесних могућности.

Неки су држали предмете у евиденцији по две године и по њима нису ништа радили, па су се потом обраћали председнику суда, који је доносио решење о додели тако сложеног предмета у рад другом судији.

У неким судовима није се водила евиденција о неурађеним одлукама, што је била дужност председника суда, па се дешавало да нико, осим странке, не зна колико се чека на одлуку.

"Има случајева да се извећа и уради одлука о укидању пресуде, па се, пре него што изађе из суда, преиначи, и то на најдуже казне затвора. Да ли је то пример достојности и судија и председника суда?"

Месаровићева је навела да су се у поступцима користиле неоверене фотокопије као докази, па изјаве сведока из иностранства које нису дате пред надлежним органом, и то само у оним поступцима у којима се жели помоћи странци.

Ад хок промена чланова судског већа

Она је, такође, рекла да су нетачно интерпретирани извештаји установа за издржавање казне, или су слати извештаји другом суду да се неко лице није налазило у поступку по захтеву за ванредно ублажавање казне, иако одлука постоји у надлежном суду.

Вршене су промене чланова судских већа ад хок у важним предметима да би се донела одлука за коју је неко заинтересован. Мере надзора (прислушкивање, праћење) различито су тумачене у поступку као доказ, од случаја до случаја.

Дешавало се да предмети стоје у судској пракси по две године, а да се не поступа по одредбама судског пословника. Често су говорили о случајном судији, а да то није испоштовано управо од њих јер је постојала могућност да одређени судија прима предмете сваки други месец и да се на тај начин утиче на исход одлуке.

Познато је, такође, да су неке судије конзумирале алкохол у радно време и због тога одлагале суђења. У неким поступцима за насиље у породици судије су доносиле одлуку у корист насилника или су сами чинили насиље у породици, или спречавали извршење одлука.

"Било је судија, у једном делу Србије, који су се бавили гатањем, црном и белом магијом," нагласила је Месаровићева и додала да све ово може бити поткрепљено доказима.