НАЈВАЖНИЈЕ ВЕСТИ :  
ИНФО
ДА-МЕ
Верски календар
ort9. мај - Пренос моштију Светог оца Николаја
catХелена, Јагода, Емил, Рената, Милан, Рита
mus1. Реџеб 1433.
jew1. Сиван 5772.
Курсна листа
22. 05. 2012.
EUR
EUR
114.11
USD
USD
89.23
CHF
CHF
94.99
GBP
GBP
141.08
BAM
BAM
58.34

twitter follow us

Вест
Промените величину слова:
Читaј ми!

У сарадњи са ФТН и фирмом AlfaNum

Међународни дан писмености: Преко 1,3 милиона неписмених у Србији

08. септембар 2009. | 10:33 | Извор: Танјуг, РТВ

НОВИ САД - Међународни дан писмености - 8. септембар, Србија дочекује са више од 1,3 милиона неписмених или људи који немају завршену основну школу, док се у свету тај број процењује на више од 862 милиона.

Организација УН за образовање, науку и културу - УНЕСКО, прогласила је 8. септембар за Међународни дан писмености још 1967. у циљу да се сваке године, бар на тај датум, истакне важност читања и писмености у животу појединца и друштва у целини.

Генерална скупштина УН је прогласила 10 година писмености за период 2003-2012, а према подацима УНЕСКО и других међународних организација, попут Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), од укупног броја неписмених у свету, две трећине су жене, а 113 милиона деца, на којима је будућност света.

Подаци УНЕСКО-а из 2006. године говоре да 75 одсто неписмених становника живи у подсахарским земљама, где женска деца уопште не иду у школу, а следе југозападна и источна Азија и арапске земље.

Образовање - пуна писменост

Према подацима ОЕЦД-а, у развијеним земљама највећи број становника има средњу школску спрему (од 47 одсто у САД, до 61 одсто у Аустрији).
Писменост и образовање предуслов за развој

Потпредседница Скупштине АП Војводине Маја Седларевић оценила је да Међународни дан писмености представља значајан и упозоравајући подсетник на чињеницу да су писменост и образовање предуслов за развој сваког појединца и друштва у целини, наводи се у саопштењу Покрајинског секретаријата за информације.

"Поражавајући је податак да у Србији и данас има више од милион неписмених или људи који немају основну школу, те да већину тог броја чине жене и деца, што може представљати додатни разлог за њихову даљу дискриминацију и неједнакост. Док се решавању овог проблема не приступи стратешки, одговорно и озбиљно, илузорно је потенцирати причу о истинском бољем животу и стварању једнаких услова за живот и рад свих грађана наше земље", нагласила је Седларевић.

Она је указала на то да се државне и образовне институције, као и медији, морају више укључити у промовисање важности писмености и образовања уопште, додаје се у саопштењу.

"Без елементарног образовања појединац готово да нема никакву шансу да се избори за своју егзистенцију, као и за егзистенцију своје породице. У 21. веку, кад је и информатичка писменост предуслов квалитетне комуникације, сви заједно морамо понети одговорност за сваког човека, и пре свега дете, које стицајем разних околности али и због недовољне бриге надлежних институција, не уме да пише или чита", сматра Седларевић.

Она је оценила и да Међународни дан писмености не треба да буде једини дан кад се о овој теми отворено говори, као и да активнији рад са социјално најугроженијим групама, међу којима је највећи број неписмених, може да чини добру полазну основу за суочавање са овим проблемом.

Образовање, односно пуна писменост одраслог становништва, и сада је и у развијеним земљама једна од основних тема јер глобализација светске економије захтева писмене раднике, односно преовлађујући је број радних места који траже добро обучену и образовану радну снагу.

У Србији је међу образованим највише оних са средњом школом, док је са високим образовањем свега 6,5 одсто грађана.

Нови концепт писмености

До половине прошлог века концепт писмености подразумевао је елементарну аналфабетско-језичку и математичку оријентацију, а то значи основно савладавање вештина читања и писања.

Од 1964. развија се нови приступ, односно функционално описмењавање и писменост, а основу оваквог концепта чини однос између писмености и привредног развоја.

Према дефиницији Пројекта међународне писмености одраслих (ИАЛС) писменост се дефинише као прозна писменост (разумевање и коришћење информација добијених из текстова), документациона писменост (информације које се налазе у различитим формуларима) и квантитативна писменост (разумевање, на пример, извештаја о стању на рачуну у банци, одређивање пореза, камата и др).

Истраживања ИАЛС-а

У најновијем истраживању Пројекта ИАЛС-а обухваћено је шест земаља ОЕЦД-а: САД, Канада, Немачка, Холандија, Шведска и Швајцарска.

Установљено је, на пример, да највиши ниво писмености имају Швајцарци - 35 одсто, а да за њима следе Американци са 20 одсто. А по обухваћености становништва образовањем после обавезног на првом месту су САД и Јапан са 96 одсто, а следе Швајцарска са 82 одсто и Аустрија са 79 одсто.

Информатичко описмењавање

Крајем 20. и почетком 21. века на светску сцену "ступа" такозвана нова писменост, односно информатичко описмењавање, експлозија нових форми комуникација у врло кратком временском периоду.

Ту предњачи развој онога што се назива "Мас селф комуникејшн" (МСЦ), односно масовна индивидуална комуникација. Технички гледано, МСЦ је интернет, али исто тако и свет комуникације мобилним телефонима.


подели вест са пријатељима:

Пошаљи пријатељу на e-mail.

 КОМЕНТАРИ 
  Број коментара  
1
Banacanin  
  08.09.2009 15:11  
. Što se tiče nepismenosti i tu vodimo bitku za prvo mesto u Evropi.To je sramota,koja ne može da se opere.Taj procenat nepismenosti,je takav,da ostali ne mogu očekivati nikakav državni,politički i finansijski napredak.U tome prednjače Dinarci,dok se Panonci drže proseka srednje Evrope.Taj prosvetni dilentatizam dovodi na vlast one ljude,koji ne žele dobro ovom narodu.To su pre svega oni,koji imaju najveći broj nepismenih i polupismenih ljudi.Njima odogovara balkanski način života,gde su preko 70% naroda seoskog staleža.Iako je poljoprivreda najrentabilnija pored jednog obrta kapitala godišnje,ipak,se rukovodeći ljudi u ovoj zemlji,oslanjaju na njih,jer smatraju da zemlja počiva na seljaku.To je žalosna konstatacija nesrećnih polupismenih i nepismenih,da bi opravdali svoj položaj i siromaštvo.Medjutim,nije u tome sva nesreća.Neka oni tako žive po njihovoj volji,ali da ne nameću drugome takav način života,jer su u većini na žalost... .