9. мај - Пренос моштију Светог оца Николаја
Хелена, Јагода, Емил, Рената, Милан, Рита
1. Реџеб 1433.
1. Сиван 5772.
Медији утичу на број самоубистава?
БЕОГРАД -
Постоји веза између начина новинског извештавања о самоубиству и његове учесталости, констатује координаторка саветовалишта за превенцију самоубиства Бранка Кордић.
Када 1970-их новине у Детроиту због штрајка нису излазиле неколико дана, примећено је да се број самоубистава смањио. Кад су новине наставиле да излазе, и стопа самоубистава се вратила на ону пре штрајка.
Овај феномен примећен је и током штрајка новинских кућа у Њујорку.
Није порука, наравно, да смо без новина срећнији, већ да постоји веза између начина новинског извештавања о самоубиству и његове учесталости, пише Бранка Кордић.
| Дневно шест Белгијанаца почини самоубиство |
|
Сваког дана живот себи одузме шест Белгијанаца, односно 2.000 људи годишње, саопштио је данас белгијски Центар за спречавање самоубистава. Центар истиче да је могуће смањити број самоубистава и наводи да су чак три четвртине особа које су дигле руку на себе то најављивале. Белгија се са 20 самоубистава на 100.000 људи налази изнад светског просека који износи 14,5 самоубистава на 100.000 особа. |
"Копирање самоубиства"
Њен текст под називом "Како смањити примамљивост мостова за оне који размишљају о окончању живота" на сајту Б92 поводом 10. септембра, Светског дана превенције самоубиства, садржи низ примера који указују на појаву "копирања самоубиства" (цопyцат суициде).
Тај феномен осветлили су догађаји из Беча, где се од 1984. до 1987. невероватном брзином увећао број самоубистава у тамошњем метроу.
Анализом објављених текстова примећено је да су ова самоубиства у медијима добила огромну пажњу, да су приказивана на првим страницама као ударне, сензационалне вести, а да је чин одузимања живота чак глорификован. То је допринело "копирању самоубиства".
Далеко од тога да је неко окривио новинаре што пишу о самоубиству, нити би решење било да о тој теми заћуте. Велика већина, како показују резултати једне анкете, није ни свесна да њихово извештавање може утицати на заразност суицидног понашања.
Како извештавати о самоубиствима?
Право решење било би помоћи им неком врстом "упутства за безбедно извештавање", које би заједнички сачинили суицидолози, психијатри, психолози и представници медија.
Кад је у Аустрији такво упутство сачињено, а медијске куће почеле да га се придржавају и новинари да мењају начин извештавања о самоубиству, за само шест месеци се проценат самоубистава у бечком метроу смањио за 75 одсто.
Ако није тачно да се идеја о самоубиству може убацити у нечију главу, а заиста није, како је онда могуће да се неподобним новинским извештавањем људи ипак могу заразити таквом идејом?
Напросто тако, објашњава Бранка Кордић, што новински текстови и телевизијске вести стижу и до оних који су депресивни, беспомоћни, усамљени и очајни, којима се чини да је њихов проблем нерешив и који размишљају о окончању живота.

И када особа у таквом стању, које се назива "суицидном кризом", прочита на првој страници новина да се нека позната личност убила тако што је пуцала себи у главу, или скочила са моста, са низом детаља о томе како је нађена, ко је нашао, шта кажу суседи, а шта рођаци, па још пропраћено сликама...
Суицидна особа тада може у томе да види за себе неку задњу кап или задњи тег или задњи аргумент који ће превагнути на ону страну супротну од живота, јер ако је то било решење за некога ко има славу и новац и популарност и дивљење...
Медији повећавају "когнитивну доступност" самоубиства
Није, дакле, новинарски текст СТАВИО ИДЕЈУ у нечију главу, нити је наметнуо против воље онога ко чита или гледа ову вест. Али је могао својим приступом теми да повећа "когнитивну доступност" идеје о самоубиству некоме ко о томе већ интензивно размишља.
Нису новинари измислили методе за окончања живота, али, пишући о њима сензационалистички, спомињући их и описујући у детаље, често уз фотографије места и људи, па још на првој страни, чине их прихватљивим. Особа у суицидној кризи може да види прилику за себе, да и сама постане вест, прича или порука...
Ове информације могу послужити да се схвате неки од разлога за тужну популарност Бранковог моста. Већ само име, које је добио по писцу који је са њега скочио у смрт, као да је понело печат делатности.
Невероватну популарност донело му је извештавање поводом оне младе девојке која је одвратила човека од намере да скочи, популарност која је резултирала њеним запошљавањем у милицији. Шта је било са младим човеком Бранка Кордић није сазнала.
Оно што је тада сазнала био је - гнев моторизованих пролазника који су морали да стоје на мосту и чекају да се преговори са потенцијалним самоубицом окончају
подели вест са пријатељима:
Lat
Hu





Радио и ТВ уживо

