Lat
Hu
9. мај - Пренос моштију Светог оца Николаја
Хелена, Јагода, Емил, Рената, Милан, Рита
1. Реџеб 1433.
1. Сиван 5772.
Љубављу победити кризу патриотизма и идентитета
НОВИ САД - Данас се патриотизам и идентитет налазе пред великим искушењима. Колективна свест и колективни идентитет доведени су у питање.
Поставља питање до које мере треба да иде патриотизам и треба ли га уопште више и помињати онаквог каквог га знамо и каквог смо га примили од својих предака?
Зар не би било паметније прилагодити га актуелним трендовима, покушати да га доведемо у стање „ин" или „кул" или у ко зна коју још десемантизовану фразу?
Вреди ли за тако нешто „старо" и „конзервативно" подносити највеће жртве па и оно највредније што човек има, сопствени живот?
Савремени човек ћути на оваква питања. Прави се незаинтересован као да та питања немају никакве везе са њим, пише Александар Милојков за „Православни мисионар".
Милојков: Сужена свест данашњице
Милојков каже да уморни и заузети борбом за голи живот, немамо ни времена да мислимо о нечему што је, ето „нешто апстрактно и ван наших моћи да на њега утичемо".
А живот, живот је моћ да се ради и троши и да се ужива у благодати потрошачке цивилизације. Да се ужива па макар наша осећања, наша свест била сведена на осећања и свест једне амебе.
Љубав према Богу и Роду
Љубав према Богу и љубав према Роду били су идеали за које је сваки српски војник био спреман на највећу жртву. А, љубав мора бити савршена, највећа могућа, јер у противном то и није љубав.
Љубећи другог, човек се разликује од сваког другог створења. Љубављу, односом према другом, човек и бива човеком, он постоји као личност.
Егоизам - промашај постојања
Зато не љубити значи не постојати, а затварање у себе и егоизам јесте промашај сврхе постојања.
„Дакле, однос са другим јесте заправо живот, егзистенција, иначе не би било разлике између мене и овог стола за којим пишем", каже аутор текста.
Па онда заклињање своме ближњем, заслужује и спремност на највећу жртву, јер нестанак ближњег значи и нестанак властитог живота.
Светосавље - узвишени циљ живота
Ово и јесте смисао православног патриотизма, или патриотског православља, сасвим је све једно. Српски народ за то има једну реч, управо као што је и Христос те две љубави сјединио у једну.
Та синтеза љубави према Богу и према човеку код предака је доживљена као Светосавље. Светосавље је диван пример како се могу ујединити две, на први поглед, ствари које немају везе једна са другом: хришћанство и патриотизам.
Само искривљено хришћанство и искривљени патриотизам немају ништа заједничко. Јер данас људи од хришћанства праве социологију или некакву пацифичку философију друштва, а са друге стране шовинизам представљају као патриотизам.
Рођење српске државе
У таквом стању ствари хришћанство и патриотизам немају везе једно са другим, односно једно друго искључују.
Јер између учмалих пацифиста и ратоборних шовиниста заиста нема ничег заједничког. Но, тако изгледа хришћанство без Цркве и родољубље које је заправо самољубље и шовинизам.
Истински идентитет
Тако, творење Заповести за коју је Господ рекао да о њој висе сав Закон и Пророци, јесте истински идентитет народа српског.
Чувањем те Заповести, сачуваћемо се и као народ, а ишчезне ли ње ишчезнућемо и ми. И уместо људи постаћемо ствари, камење пољско, машине без душе, без воље, без емоција, постојаћемо али нас бити неће.
Заповест која рађа
Ова је Заповест дубоко уткана и у биће нашег православног српског народа. Овом смо Заповешћу никли као народ. Њоме је никла наша култура, уметност, филозофија а на крају и сама српска државност.
„Заиста, колико год се трудили да пре времена када примисмо свету веру православну, пронађемо неког знаменитог српског песника, сликара, ученог и мудрог човека, улагаћемо труд у нешто немогуће и непостојеће", каже аутор.
Рођење почело крштењем
То је због тога што наше време, наше рођење, почиње са нашим крштењем. Онда када смо се научили да љубимо Једнога и Истинитога Бога, онда се научисмо да љубимо и писменост, и уметност и науку и све оно што нас чини народом и државом.
Онда се научисмо да љубимо и једни друге, научисмо да се осећамо својима. Од тада је заједничка радост била неупоредиво већа од било које појединачне радости и од тада је заједничка бол болела јаче и страшније од сваке појединачне ране.
Поклич српске војске
Српска војска је одувек била носилац српског поклича љубави према Богу и према Роду: За крст часни и слободу златну!
Бог и Род, Слобода и Крст увек су били једно у свести сваког српског војника, управо онако како је и Господ учио свете апостоле.
„Љубите једни друге"
„Ово је заповест моја: да љубите једни друге као што вас ја љубим. Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје" (Јеванђеље по Јовану, 15, 12-13).
Ово су речи Спаситеља света, Заповест Његова коју је дао својим ученицима у својој опроштајној беседи, непосредно пред своје страдање.
Богољубље и Родољубље
Говорећи о љубави према ближњем, Христос је изједначава са љубављу према Богу (Јеванђеље по Матеју, 22, 37-39).
Те две Заповести, Богољубље и Родољубље, јесу заправо једна и јединствена Заповест: Богородољубље. Ова Заповест јесте темељ хришћанства на коме су назидане све остале заповести, Заповест о којој „виси сав Закон и Пророци" (Јеванђеље по Матеју, 22, 40).
подели вест са пријатељима:
Радио и ТВ уживо
