Ковачевић: Болоња, упркос тешкоћама, неповратан процес

Србија је, као потписница Болоњске декларације, прихватила обавезу да свој систем високог образовања усагласи са тим документом и, упркос тешкоћама у довођењу реформе до краја, према речима ректора Универзитета у Београду (УБ) Бранка Ковачевића, то је неповратан процес.

Наша држава се 2003. године придружила кругу земаља потписница декларације, одлука је донета на нивоу влада, што значи да је у питању државна обавеза, изјавио је Ковачевић Танјугу.

"Појединачне тврдње да је Болоња пропала на српским факултетима нису тачне и у суштини не треба расправљати о томе да ли нам је тај процес потребан или не, већ видети како да се предвиђени стандарди примене и процес доведе до краја", рекао је ректор УБ, реагујући на недавне најаве у региону да болоњски систем студирања није најбоље решење и да се разматра могућност враћања традиционалном начину учења.

Имали смо довољно времена за "вежбање"

Ковачевић сматра да је болоњски процес добар, јер је уведен у интересу студената да би имали боље услове, брже и ефикасније студирање и могућност да до дипломе дођу у 23, 24. години.

Процес уводи нове стандарде, структуру студија, мобилност студената и наставника, квалитетне студијске програме и кадрове, студирање годину за годину, подсећа он.

Европске земље потписнице декларације, па и Србија, дале су себи неколико година за прилагођавање, рекао је ректор УБ и подсетио да смо у протеклих седам година имали довољно времена за "вежбање".

Међутим, нама изгледа треба још времена за прилагођавање, јер ћемо, највероватније, и ове школске године уписивати студенте у наредну годину са 54 бода, а тек од следеће са 60, како предвиђа Болоња.

Шире тржиште рада, капитала и знања

Ковачевић подсећа да је Европска унија желела да направи шире тржиште рада, капитала, знања и то тако да диплома високошколске установе буде подједнако вредна у Србији и свакој другој земљи потписници.

Током те прве фазе, започете у Европи још 1999. године, ми нисмо завршили Национални оквир квалификација, документ који треба да каже које струке школујемо, што је, како је рекао Ковачевић, главни разлог што смо на прошлогодишњој министарској конференцији у Лувену добили оцену 3,8.

Прошле године је, практично, отворена наредна фаза, која ће трајати 10 година и током тог периода треба да се промовишу континуирано учење, модерна технологија у образовном процесу од најранијег узраста и праведно школовање, рекао је он подсетивши да је саставни део тог процеса и акредитација, која је требало да се заврши у јуну прошле године, али још траје.

Супротно болоњском процесу, код нас још постоји категорија условног уписа године, процес акредитације високошколских установа није завршен, иако је то било планирано још половином прошле године, али, како сматрају студенти београдских државних факултета, реформе у овој области, упркос неадекватном спровођењу и непознавању процеса, ипак не треба да стану.

Држава нагло ушла у реформе

Према речима студента проректора УБ Милана Поповића, држава је нагло ушла у реформе, без адекватне припреме.

Иако систем није доведен до краја, пролазност лоша, а наставни програми неприлагођени, сматрамо да не треба стати, јер Болоња студентима отвара нове могућности, рекао је Поповић, сматрајући да треба вршити притисак на факултете који још нису схватили да је тај процес неопходан.

У примени болоњског процеса најдаље је одмакао Архитектонски факултет који је још пре две године "извео" прву болоњску генерацију. Ипак и тај факултет има проблем јер, на пример, диплома након трогодишњег школовања није препозната на тржишту и студенти не могу да се запосле, па морају да уписују мастер.

Факултет организационих наука, Факултет политичких наука, такође су одмакли у примени Болоњског процеса, док на пример Машински и Грађевински факултет и даље имају потешкоћа.