Караџић тражи доказе о шверцу оружја

Оптужени Радован Караџић данас је поново од Хашког трибунала затражио да обавеже Немачку, Француску, Хрватску и Иран да му доставе документе о наоружавању босанских Муслимана од 1992. до 1995. и узроцима експлозија на пијаци Маркале.

Представници тих држава одговорили су да те документе немају или да их не могу обелоданити због националне безбедности.

Бивши председник Републике Српске оптужен је за геноцид и злочине против човечности над Муслиманима и Хрватима, као и за узимање међународних талаца током рата у БиХ.

Караџић је данас у судници потврдио да је он, заједно са врхом Војске Републике Српске, у лето 1995. донео одлуку о нападу на Сребреницу. За злочине почињене у БиХ рекао је да их "нису наредили команданти, наредио их је бес".

Током расправе, у којој су учествовали представници наведених држава, Караџић је тврдио да су те земље и САД - уз "саучесништво" међународних снага и хуманитарних организација - биле умешане у организовано снабдевање оружјем Армије БиХ, којим је кршен ембарго УН.

На примедбу немачког амбасадора Томаса Лојфера да тражени документи "нису релевантни" за оптужницу, Караџић је узвратио да су документи врло битни зато што ће "показати да су земље УН кршиле ембарго на оружје и да је нарушена неутралност УН" тиме што је Унпрофор подржавао једну зараћену страну.

"Одбрана ће оспоравати да су униформисани и наоружани припадници међународних снага могли бити таоци, зато што су њихови команданти истовремено командовали и ваздушним нападима на Србе", казао је Караџић, додајући, међутим, да "узимање талаца није било наређено од државе, него спонтано, у паници".

Немачка је одбијање да достави документе засновала на разлозима националне безбедности, али и на оцени, како је рекао амбасадор Лојфер, да се "не треба враћати на политичке 1991-95, јер би тада ово била политичка вежба, а не суђење и Трибунал".

Сугеришући да је оружје из Немачке и америчке базе у Рамштајну било достављано муслиманским снагама у Сребреници, Караџић је нагласио да "то не може бити без значаја" у светлу оптужнице која му на терет ставља геноцид у тој енклави.

Тужилац Алан Тигер је током расправе назначио да прихвата да Сребреница није била демилитаризована, да је Армија БиХ из енклаве нападала српске снаге и околна села, да је у заштићену зону УН шверцовано оружје и да су снаге АБиХ у Сребреници биле легитимна војна мета.

Захваљујући тужилаштву на "том признању", Караџић је казао да би се на основу њега могло закључити да је његова "одлука и одлука Војске Републике Српске о нападу на Сребреницу легитимна и да не треба да буде у оптужници, а јесте".

"Потпуно је јасно да ми нисмо хтели да уђемо у Сребреницу, него само да муслиманске снаге вратимо тамо и спречимо даље нападе из енклаве", рекао је оптужени.

Према Караџићу, Немачка би "морала имати" и преписе његових пресретнутих телефонских разговора, који би му, како је напоменуо, на суђењу ишли у корист.

Француски заступник Жан-Луј Флоран изјавио је да је Француска пронашла и оптуженом доставила један тражени документ, а да материјале о деловању својих служби током рата у БиХ не може обелоданити из разлога националне безбедности.

Подсећајући да је Француска имала значајне снаге у БиХ, нарочито Сарајеву, Караџић је сугерисао да су у њиховом саставу били и "тимови за снајперско деловање, убиства и елиминисање снајпериста".

"Француска има доказе да су муслиманске власти убијале своје људе и снајперима и експлозивом да би окривиле Србе", тврдио је оптужени, напомињући да су француски истражитељи били први на месту експлозија на сарајевској пијаци Маркале.

Амбасадор Хрватске Јошко Паро изјавио је да је влада у Загребу доставила Караџићу 15 докумената и да "остаје спремна" да удовољи додатним захтевима одбране, ако они буду прецизније срочени.

Караџић је узвратио да је "Хрватска била филтер и пролазна станица за оружје" које је из Ирана и других земаља достављано Армији БиХ од 1992. до 1994. године.

"Они знају за све, јер је ишло преко њих, а и узимали су трећину оружја за себе", рекао је он.

Прецизирао је да тражи документе о боравку хрватског премијера Никице Валдентића у Ирану 1994. и узвратној посети Загребу иранског председника Али Акбара Велајатија, током којих су, како је тврдио, уговаране испоруке оружја.

Караџић, такође, тражи да му Хрватска достави документе о више сусрета тадашњег хрватског председника Фрање Туђмана са америчким званичницима Ричардом Холбруком, Питером Галбрајтом и другима.

Представник Ирана Али Мокберолсафа изјавио је да је влада у Техерану претражила своје архиве, али да није нашла ниједан документ који Караџић тражи.

Оптужени је тврдио да су се током рата у БиХ "Иран и САД сложили у послу кршења ембарга УН" и да су му документи које је тражио неопходни за побијање навода оптужнице.

"Товари и товари оружја из Ирана нису могли доћи без саучесништва значајних држава, САД, Хрватске и других. Нека Трибунал обавеже високе званичнике тих држава да под заклетвом кажу да докумената о томе нема... Јер, то је одредило и наше понашање, и трајање рата и злочине које нису наредили команданти, наредио их је бес", казао је Караџић.

Данашњој расправи о Караџићевом захтеву, којим је обухваћена и Босна и Херцеговина, представници власти у Сарајеву нису присуствовали због чега је судско веће изразило "разочарање".

Одлуку о захтеву Караџића, судско веће ће донети накнадно.

Наставак суђења Караџићу пред Хашким трибуналом заказан је за 1. март, када би оптужени, који се заступа сам, требало да одржи уводну реч одбране.