И Томица Милосављевић кандидат за допсиног члана САНУ

О томе ко ће се од њих прикључити академицима, дописним и иностраним члановима, одлучиће Скупштина САНУ на седници 5. новембра.

Предсеник Академије, академик Никола Хајдин подсетио је да САНУ данас броји 138 чланова, 81 редовног и 57 дописних.

Отварајући конференцију он је напоменуо да припреме за изборе трају од прошле јесени, "да је број предложених кандидата импозантан и да ће већина њих, с обзиром на године, ако буду изабрани, значити суштинско обнављање Академије".

Он је рекао да је највећи број кандидата у досадашњем раду постигао врхунске резултате.

"Критике и сугестије споља, ма како биле добронамерне, нису корисне за Академију која је та која, сходно Статуту и Закону, по најбољој савести, одлучује о овим и другим питањима која се тичу Академије", рекао је Хајдин.

Он је напомернуо да је САНУ како репрезентративна, тако и радна установа и да ће повећање чланства учинити њен рад ефикаснијим, а утицај на развој научног и уметничког стварања обимнијим и квалитетнијим.

Секретари свих осам одељења САНУ су представили сваког од кандидата за редовне, као и дописне чланове, без обзира на то да ли их је предложило само одељење, или стручна институција изван САНУ.

Представљени су и они чија кандидатура није добила подршку одељења. Од 83 кандидата за допсине чланове Академије чак 65 их је предложено "са стране", од којих је подршку одељења добило само пет.

Одељење друштвених наука - скуп 80-огодишњака

Већина секретара одељења подсетила је да је Академија у последње три године изгубила 27 чланова. Одељење хемијских и билошких наука у последња два изборна циклуса остало је без осам редовних чланова, Одељење медицинских наука је од прошлих избора изгубило шест редовних чланова, Одељење друштвених наука има, како је речено, проблем са старошћу, јер су сви око 80 година, а исту муку мучи и Одељење  историјских наука.

Као и сваки пут највише предложених кандидата за дописне чланове стигло је у Одељење медицинских наука, чак 23.  Међу њима је и актуеулни министар здравља Томица Милосављевић, а од свих подршку одељења добио је само васкуларни хирург Ђорђе Радак.

На листи кандидата и два рођена брата

Куриозитет у том одељењу је што су на листи кандидата и два рођен брата, хистолог Владимир, кандидат одељења за редовног члана и микрохирург Марко Бумбаширевић кандидован изван одељења за дописног члана САНУ.

Одељење језика и књижевности је за редовне чланове кандидовало писце Душана Ковачевића и Светлану Велмар Јанковић, а за дописне такође писца Мира Вуксановића, германисту Слободана Грубачића, дијалектолога Слободана Реметића и Мирјану Детелић која се бави народном књижевношћу. За исти статус подршку Одељења добили су и лингвисткиња Јасмина Грковић Мејџор и књижевници Горан Петровић и Рајко Петорв Ного.

Њихове колеге по перу Милован Витезовић и Добрица Ерић су, такође кандидати, али без подршке Одељења за језик и књижевност.

Ковачевић: Шкрта подршка кандидатима новосадског огранка

Списак кандидата који су добили подршку одељења Академије изазвао је реаговање председника Огранка САНУ у Новом Саду, академика Зорана Ковачевића који је приметио да се на њему из тог огранка налазе само четири кандидата за редовне чланове и један за допсине.

Одељења су била врло шкрта у подршци канидатима из новосадског огранка, рекао је Ковачевић, оценивши да им је недостајло ширег разумевања за то шта треба узети у обзир при оцени кандидата.

Мало се размишљало о новим научним дисциплинама, о научницима на које се рачуна из универзитетских центара ван Београда, о заступљености жена, о научницима из корпуса националних мањина, навео је он.

"Немам илузија да ће у будућности однос према Огранку у Новом Саду бити другачији", рекао је Ковачевић, констатујући да је  "тренд смањења чланова Огранка настављен и да се на томе неће стати". Он је подсетио да је 1992. године, када је дошло до интеграције војвођанске академије и САНУ, у Новом Саду било 32 члана, док их је сада у Огранку 21.

Четворочасовно читање биографија

Готово четворочасовно читање радних биографија свих кандидата прокоментарисала је академик Паула Путанов из Одељења хемијских и биолошких наука, оценивши да су о њима сви могли да се обавесте из материјала спремљеног за седницу.

Конференцију је требало искористити за размену мишљења о кандидатима и за постављање питања, како би биле разјашњене недоумице ради каснијег лакшег одлучивања на Скупштини, сматра она.

Путанов је, такође, оценила да је неопходно одредити приоритетне критеријуме који су од суштинског значаја за опредељивање о кандидатима.

Од Академије се све више очекује да уместо "импровизованог научног ауторитета" прерасте у институцију са научним ауторитетом и практичним искуством, укључену у међународне научне групе.

Зато је неопходан и избор ваљаних кандидата, рекла је она, оценивши да случај нашег технолога светске репутације Миленка Плавшића, који већ трећи пут не добија подршку одељења за дописног члана указује да нешто у начину избора треба мењати.

 Упркос Плавшићевим бољим научним и стручним референцама од појединих кандидата за редовне чланове, неколико чланова Одељења који су се, како је рекла, огрешили о правне и етичке норме, може неометано да омета избор других.