Холандски став пред МСП: Кршење права Албанаца темељ отцепљења

ХАГ - Холандија је јутрос пред Међународним судом правде оценила да је народ Косова имао право на самоопредељење и отцепљење од Србије зато што су власти у Београду годинама систематски кршиле грађанска и људска права Албанаца.

"Међународни закон стога дозвољава прокламацију о независности Косова", рекла је правна заступница Холандије Лисбет Лајнзад, одбацујући тврдњу да би Косово могло бити опасан преседан у међународном праву.

Последње средство

Лајнзад је тај закључак засновала на наводу да су власти у Београду дуго систематски кршиле обавезу да поштују и унапређују право косовских Албанаца на унутрашње самоопредељење, самоуправу, као и њихова људска права.

По међународном праву, нагласила је Лајнзад, народи имају право на самоопредељење, као "последње средство", када им је то право ускраћено унутар држава, а све остале могућности су исцрпљене кроз политички процес и преговоре.

У случају Косова, сви ти услови су задовољени, став је Холандије.

Самоопредељење народа

Лајнзад је прецизирала да су кршења права Албанаца од власти у Београду - од ограничења аутономије 1989. до организоване кампање злочина и протеривања Албанаца 1999. подробно документована у извештајима УН, резолуцијама Савета безбедности УН и Хашког трибунала, а "признала их је и Србија у наступу пред Међународним судом правде".

"После таквих кршења његових права, није се могло очекивати од народа Косова да пристане да и даље живи у саставу Србије", назначила је Лајнзад.

Подсећајући да је међународна заједница у прошлости већ прихватала спољно самоопредељење народа, холандска представница је навела примере Бангладеша и Хрватске.

У наставку претпоследњег, деветог дана расправе о легалности једностране декларације о независности Косова, аргументе ће изложити Румунија и Велика Британија.

Укупно 28 држава

Током седам претходних дана расправе, која је почела 1. децембра, петнаесторица судија саслушала су аргументе Србије, власти у Приштини и 22 државе.

Девет држава - Аргентина, Азарбејџан, Белорусија, Боливија, Бразил, Кина, Кипар, Шпанија и Русија - оценило је, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права.

Легалност те декларације до сада је, поред власти у Приштини, подржало 12 држава - Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија, Бугарска, Хрватска, Данска, САД, Финска, Француска, Јордан и Норвешка.

Правни заступници Бурундија нису се изричито изјаснили о томе да ли је декларација у складу с међународним правом.

Међународни суд правде ће, пошто саслуша усмене аргументе 28 држава, донети саветодавно мишљење које није обавезујуће за државе. За доношење саветодавног мишљења не постоје рокови, а у пракси одлучивање судија, предвођених председником суда Хисаши Овадом из Јапана, траје месецима.

"Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом", гласи питање које је Међународном суду правде у октобру прошле године, усвојивши резолуцију на захтев Србије, поставила Генерална скупштина УН.