Хладни дани прете и животињама

Високи снег и сибирске температуре доносе невоље не само човеку, већ и читавом живом свету. На ове ниске температуре такође реагују и животиње: сисари, рибе и птице.

Саветница за сисаре у Покрајинском заводу за заштиту природе Јадранка Делић каже да животиње различито реагују на зиму.

"Постоје групе животиња које зиму преспавају, па их ове ниске температуре не дотичу превише. То су, углавном, животиње које су преко лета и с јесени прикупиле масне резерве, па их троше у зимском сну. Међу њима су медведи, слепи мишеви и текунице. Много је више, међутим, оних врста које не преспавају зиму и оне ову хладноћу теже подносе. Ако причамо о животињама које живе у градовима и насељима, није им лако с једне стране, а с друге постоје депоније, постоје контејнери и то је некакав начин да се преживи, да се пронађе храна. Далеко је најтеже животињама које живе у природи, јеленима, дивљим свињама. Много је хладно, нема хране и њихов опстанак у ово баш екстремно хладно време зависи од човека, односно од тога колико се људи брину о њима и доносе им храну",објашњава она.

На ниским температурама ни рибама није лако, каже ихтиолог у Покрајинском заводу за заштиту природе Ласло Галамбош.

"Рибље врсте, које живе у водама Војводине, имају телесну температуру једнаку температури воде. Како је и она ових дана ниска, а многе реке, језера и баре су замрзнути, то може негативно да утиче на рибљи фонд. Приликом смањивања своје активности рибе улазе у фазу кртожења, то јест оне траже станишта која су дубља, мало топлија и која не замрзавају. Други угрожавајући фактор за рибљи фонд је замрзавање водене површине. Може доћи до недостатка раствореног кисеоника у води и то може да буде чак и летално за рибље врсте. Још један угрожавајући фактор, веома значајан у овом тренутку јесте изузетно низак водостај и то ако се комбинује са загађивањима која доспевају у воду може да има изузетно негативне ефекте и може да доведе до угинућа рибе",упозорава он.

"Јака зима у фебруару изненадила је и птице, јер су неке врсте, због топлог јануара, почеле припреме за повратак у гнездилишта, па су сада суочене с тешким изазовима, да би преживеле", каже члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије Марко Туцаков.

Различите птице различито реагују на ниске температуре, јер свака има сопствену, еволуцијом урођену стратегију, подсећа он.

"Птице водених станишта се врло тешко сналазе будући да су њима неопходне одмрзнуте воде са пуно хране где нема узнемиравања, а таквих сада готово и нема. На другачији начин реагују птице које се хране храном која је сада затрпана и ту се на довијају на разне начине користећи храну која не задовољава све енергетске потребе по принципу "дај шта даш". Доста лако пролазе птице грабљивице, оне које су спремне да се хране лешевима будући да је ово време када угињавају птице и друге животиње, тако да птице углавном не могу да се снађу", казао је Туцаков.

"Хладна зима сигурно ће оставити последице и у птичјем свету. Можемо им помоћи тако што ћемо износити храну на хранилишта, али тако да их што мање узнемиравамо. То знају они који се баве птицама па избегавају да их у овом периоду фотографишу и прстенују, раде друга научна истраживања. Шта више, ловство је предвидело могућност да се потпуно обустави лов у периодима неповољног времена. Но сада полако већ почиње и ловостај. Тако да је узнемиравање апсолутно најштетније, имајући у виду да је њима потребан мир, да би скупиле довољно хране и преживеле",саветује он.

Према прогнозама метеоролога, ледени талас потрајаће до средине месеца, па би било добро да, колико год можемо, помогнемо једни другима, али да помогнемо и животињама, како бисмо заједно што лакше пребродили зиму.