Годишњица Титове смрти

БЕОГРАД - На годишњицу смрти вође комунистичке Југославије Јосипа Броза Тита (1892-1980) данас је његов гроб у "Музеју 25. мај" у Београду посетило и оставило венце и цвеће око 500 људи из свих крајева бивше заједничке државе.

Представница музеја Светлана Огњановић рекла је агенцији Бета да је до поподнева укупно 3.000 људи посетило Титов гроб, рачунајући оне који су пошту комунистичком вођи одали током викенда.

Испред музеја током дана примећени су аутобуси са регистрацијама Загреба, Вараждина и Ријеке, из Македоније, а из Босне и Херцеговине из Велике Кладуше и Кладња.

Чланови удружења "Јосип Броз Тито-Живинице" из кладањске општине, опремљени великим Титовим сликама, рекли су агенцији Бета да остају у Београду до 15.05, када је Тито преминуо.

Испред музеја има бројних продаваца књига и сувенира посвећених Титу и СФРЈ, па се тако могу купити југословенске заставе са петокраком за 1.200 и 1.500 динара, старе динарске новчанице с Титовим ликом, док монографије попут "Тито, живот и рад" достижу и до 10.000 динара.

Тито је рођен у Кумровцу 1892., а тачан датум његовог рођења није познат, мада је рођенданом сматран 25. мај, што је прослављано годинама "Штафетом младости" и великим слетом, у складу с јаким култом личности који је систематски грађен током његове владавине.

Као аустроугарски каплар учествовао је у Првом светском рату - између осталог и у борбама против српске војске. Рањен је и заробљен у Русији 1915., после чега је побегао из заробљеништва и учествовао у Октобарској револуцији.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца се вратио крајем октобра 1920., када је постао члан Комунистичке партије, а 1937. њен генерални секретар, вољом Стаљина, после смењивања и стрељања Милана Горкића.

Радио је 1936. и 1937. у Коминтерни у Москви у време кад је ликвидиран знатан број југословенских комунистичких првака. Као вођа КПЈ предводио је у Другом светском рату Партизански покрет (Народноослободилачка војска).
Из рата је изашао као легендарни вођа. Осим борбе против окупатора јединице под његовом командом спровеле су комунистичку револуцију - током и након рата. У заносу револуционарне "правде" нестале су десетине хиљада некомуниста - под маском "борбе против сарадника окупатора" - чиме је у ствари неповратно уништен читав грађански слој.

Одбио је Стаљинов притисак 1948., и резолуцију Информбироа након чега је деценијама добијао значајну финансијску и, војну већином до половине педесетих, од САД.

Резолуцију Информбироа искористио је за масовни обрачун са "информбироовцима" и "стаљинистима" али и другим политичким противницима. Из тог периода остао је као симбол терора и обрачуна са неистомишљеницима злогласни затвор на Голом отоку.

Био је један је од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велики значај.

У унутрашњој политици - оставио је устројство које је на крају разорило Југославију - устав из 1974. године.

Јосип Броз сахрањен је 8. маја 1980. у Београду у Кући цвећа, а на његовој сахрани било је присутно 209 делегација из 127 држава света.