Државна имовина - непозната

Држава би требало да попише сву своју имовину како би знала чиме све располаже, па је доношење Закона о јавној својини веома важно, изјавио је Tanjugu координатор Мреже за реституцију Миле Антић.

Он је навео да је државна својина још увек доминантан модел власништва у Србији и истакао да би један такав попис, односно успостављање веродостојног регистра државне имовине, то и показао.

Антић је подсетио да је и Државна ревизорска институција у свом извештају констатовала да државна имовина није пописана и да је то неопходно учинити.

Попис

Он  је навео да би, примера ради, такав попис у Београду показао да је површина грађевинског земљишта које потражују стари власници вишеструко мања од укупне површине грађевинског земљишта у престоници.

"Укупна површина одузетог, а потраживаног грађевинског земљишта је 2.749 хектара и то је само 4,2 одсто од укупних 77.600 хектара грађевинског земљишта у Београду", рекао је он.

Према његовим речима, доношење Закона о повраћају одузете имовине за Мрежу јесте важно питање, али је фокус те организације сада усмерен на то да ли ће држава ускоро почети да враћа одузето градско грађевинско земљиште.

Антић је подсетио да стари власници у Србији потражују око 3,01 милијарди квадрата пољопривредног земљишта, 98 милиона квадрата грађевинског земљишта и  437 милиона квадрата шумског земљишта.

Накнада за земљиште

Антић је рекао и да се са превише оптимизма најављује да ће се власници приватних предузећа обавезати да плаћају накнаду за земљиште на коме се налази фабрика коју су купили у процесу приватизације.

Према његовим речима, власници тих предузећа су већ излазили у јавност са ставом да није у реду да се, са једне стране, њима уводи плаћање накнаде земљишта на коме се налази фабрика, а да се на другој страни земљиште уступа локалним самуправама и јавним предузећима - без накнаде.

"Они то на редовном суду могу да оспоре без проблема", напоменуо је он.

Јасно дефинисање својине у државном власништву недавно су затражили и представници јавно-комуналних предузећа у Србији. Они сматрају да је пре него што се уопште крене у приватизацију тих фирми неопходно да се дефинише шта је све у њиховом власништву почев од инфраструктуре и земљишта, па до објеката и опреме.