Ђелић: Србија ће учинити све да задржи младе научнике

Ни знање, ни хумор не одлазе у Кембриџ

Министар је изразио задовољство што је разговарао са Ђорђевићем који је, како је рекао, победио у конкуренцији 10 младих научника из целог света тако што је имао и знање и хумор и показао да је наука изузетно забавна и интересантна ствар.

"Радићемо на томе да овако фантастични млади људи који не само да се баве науком на међународном нивоу већ имају потенцијал да знања пренесу и приближе целом народу и свету остану у земљи", казао је он.

Ђелић је рекао да је био поносан када је прочитао коментаре Енглеза на Ђорђевићево учешће на том највећем фестивалу науке - да су одушевљени Мирком јер је приказао теорију еволуције на начин на који то нико до сада није урадио.

Оценили су и да Мирка очекује блистава будућност, казао је Ђелић и додао да је са Ђорђевићем разговарао да та блистава будућност буде баш у Србији.

Ђорђевић, који је апсолвент Биолошког факултета у Београду, на катедри за примењену генетику и еволуцију, рекао је да жели да остане у земљи без обзира на понуде из Кембриџа и Оксфорда и савете страних колега "да је живот сувише кратак да би га трошио у Србији".

Људи су једини који се крију док воде љубав

Ђорђевић је рекао да је озбиљна научна сазнања стечена на студијама оживео занимљивим примерима и у свом излагању објаснио зашто сексуалне навике људи изгледају бизарно у поређењу са осталим врстама сисара.

"Постоји 4.300 врста сисара, људи су једини који се крију док воде љубав, жене не знају кад им је овулација, водимо љубав из забаве", казао је Ђорђевић и подсетио да је сада у жижи интересовања научно истраживање колико је сексуална селекција учествовала у формирању нашег сексуалног понашања.

Ђорђевић је такође указао да је важна веза између научника и медија.

"Не знам како је дошло до јаза између научника, медија и јавности. Научници нису комуникативни, становништво није заинтересовано и то је проблем. Зато морамо више да причамо о науци. Уосталом, она се финансира средствима грађана, и они морају да знају на шта се тај новац троши", казао је Ђорђевић.

Министар је подсетио да ће у понедељак бити одржан састанак са председником Европске инвестиционе банке како би се уговорио зајам од 150 милиона за инфраструктуру у домену науке.

Према Ђелићевим речима, 10 од тих 150 милиона биће уложено у отварање центра за популаризацију науке и технологије у Србији у чијем раду би учествовали млади научници попут Ђорђевића.