Ђелић: Факултети да се обавежу да неће повећати школарине

БЕОГРАД - Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је да држава неће разматрати промену третмана сопственог финансирања факултета, предвиђеног ребалансом буџета, уколико се факултети не обавежу да неће повећавати школарине и изразио очекивање да ће тај проблем бити решен до краја ове седмице.

Ђелић, који води групу за решавање проблема финансирања високог школства и науке, истакао је да је тим поводом јуче одржан састанак са представницима министарстава финансија и просвете, као и да су у току консултације са представницима научне заједнице и факултета.

"Сигурно је да држава неће прихватити да се промени третман сопствених прихода, а да се сви факултети не обавежу да се школарине не повећају ни за један динар у односу на претходну годину", рекао је он.

Састанак

Ђелић је казао да би сутра требало да буде одржан састанак, на коме ће бити предложено решење проблема сопственог финансирања факултета.

Када би се применила мера о одузимању дела сопствених прихода линеарно на све факултете и институте, то би довело до заустављања функционисања једног броја њих, навео је Ђелић истичући да је са друге стране прошле године систем високог образовања имао 12-13 милијарди динара сопствених прихода.

Ради се о значајним средствима и један број институција у овом моменту мора показати солидарност према остатку научне заједнице, и то је правац којим тренутно идемо, нагласио је он.

Према његовим речима, факултети морају да школарине врате на ниво прошле године, и иако је то њихова аутономна одлука, "морају показати дозу солидарности на исти начин на који ће држава показати разумевање за њихову ситуацију".

Ђелић: Србији прети одлазак образованих људи

Србија не сме да због економске кризе смањи улагање у науку јер ће то довести до одласка великог броја обрзованих људи, изјавио је данас министар науке Божидар Ђелић.

"Улагање у науку је на неприхватљиво ниском нивоу и ребаланс буџета је додатно смањио тај износ за милијарду динара, тако да се сада налазимо готово на зачељу Европе са 0,26 одсто бруто домаћег производа за финансирање науке", рекао је Ђелић.

"Србија мора да уложи озбиљан додатни напор за финансирање науке, јер ћемо у противном имати нови одлив мозгова можда још страшнији од оног који се десио током Милошевићевог режима", казао је он на скупу о Оквирном програму седам Европске уније за улагање у науку.

Ђелић је рекао да је Србија покренула преговоре са Европском инвестиционом банком и неколико других финансијских институција за зајам од 250 милиона евра за следеће три године.

Србија настоји да добије средства из европских фондова за науку и очекује да ће до краја године бити закључени неки од међународних зајмова за науку, рекао је министар науке Србије Божидар Ђелић.

Саветник за информационо друштво у Европској комисији Стефан Паскал казао је да је учешће Србије у досадашњим позивима за финансирање истраживачких пројеката из европског Оквирног програма износило 0,4 одсто.

Позиција

Србија се нашла на 26. месту од 38 европских земаља које учествују у програму, иза западноевропских земаља, Пољске, Турске, Израела, Румуније, Бугарске и Грчке, а испред Хрватске, Црне Горе, Македоније, Словачке и Албаније.

Србија у Оквирном програму седам учествује под истим условима као и чланице ЕУ. Оквирни програм седам за период од 2007. до 2013. године има фонд од 54,58 милијарди евра.

Министарка за телекомуникације Јасна Матић казала је да Србија нема довољно новца за науку и да су јој због тога потребни европски програми.

Она је рекла да учешће у европским програмима не доноси само новац, већ и могућност сарадње са научницима и институцијама других земаља.

Како је навела, Србија ће се ускоро укључити и у Оквирни програм за конкуретност и иновације.