Делевић: Пораст српског еврооптимизма

Чак 65 одсто грађана Србије би у овом тренутку подржало улазак земље у Европску унију (ЕУ), изјавила је данас у Београду директорка владине Канцеларије за европске интеграције Милица Делевић.

Делевићева је, представљајући истраживање "Европска оријентација грађана Србије" из децембра 2009, казала да је приметно обновљен "еврооптимизам" грађана за шта су свакако заслужни резултати које је држава направила на плану европских интеграција.

Према Делевићевој, подршка је порасла за четири одсто у односу на резултате истраживања спроведено у мају 2009.

Кад се види циљ

Делевићева је истакла да је оптимизам грађана, реакција на позитиван помак и "пружену руку" из ЕУ, али да она подразумева и спремност грађана за реформу, односно да су вољнији да марљивије раде када је циљ видљив.

Грађани од ЕУ очекују бољу будућност за младе (54 одсто), могућност путовања унутар Уније (39 одсто), веће могућности запошљавања (37 одсто) као и могућност да стање у Србији буде уређено (29 одсто).

Директорка Канцеларије истакла је да резултати истраживања показују да се грађани, када изражавају подршку ЕУ интеграцијама, рационално односе према свему што интеграције односе, не очекујући велике помаке у кратком временском року, већ се опредељују за бољу будућност своје деце.

Младалачки ентузијазам

Испитани узраста од 18 до 29 година у много већем проценту би подржали чланство ЕУ на потенцијалном референдуму и за то се изјаснило78 одсто младих.

Делевићева је казала да млади у знатно већој мери очекују и личну корист од прикључивања ЕУ 64 одсто, наспрам 49 одсто колика је подршка укупне анкетиране популације.

Млади су знатно опстимистичнији и у очекивању опште користи од прикључења ЕУ, њих 71 одсто, док је у случају укупна популације то 61 одсто.

Према Делевићевој, грађани су оценили да је брзина којом се Србија креће ка ЕУ на скали од један до седам, 3,4 - што је најбрже од када се истраживање спроводи

Анкетирани би и даље желели да интеграције иду брже и то брзином од 4,7.

Важнији стандарди од визне либерализације

Да грађани реално сагледавају процес интеграција, и да су свесни шта она доноси, говори и податак да чак 72 одсто грађана сматра да би реформе које су започете требало спроводити и да нису услов за улазак у ЕУ, ради стварања боље државе.

Као најзначајније реформе грађани издвајају борбу против корупције - 87 одсто, реформу правосуђа 68 одсто, здравственог система 45, као и реформу у области заштите потрошача 44 одсто, те система образовања 29 одсто.

Упитани да оцене значај визне либерализације 70 одсто грађана сматра да је стављање Србије на "белу шенгенску листу" изузетно значајно, а исто толико грађана сматра да је за Србију од великог значаја примена европских стандарда у свакодневном животу.

Визна либерализација за 57 одсто испитаних значи осећај да могу слободно да путују чак и ако ту могућност неће искористити у скорој будућности, 47 одсто у томе види лакше туристичко путовање, док 43 одсто грађана Србије визну либеразлизацију везује за осећај достојанства и самопоштовања.

Истраживање се позабавило и питањем тренутка када би Србија требало да постане кандидат за чланство у ЕУ, па - 30 одсто сматра да ће се то десити у току 2011, а 28 одсто грађана да ће то бити до краја ове године.

Делевићева је истакла да је интересантно што су у мају 2009 када су упитани када очекују да Србија буде стављена на "белу шенген" листу само 17 одсто грађана очекивало да то буде до краја године, док је 27 одсто било уверено да ће визна либерализација бити остварена тек ове, а 20 одсто 2011. године.