Брборић: Растеретити школске програме

Актуелним наставним плановима и програмима за српски језик и књижевност нису задовољни ни наставници, ни ученици, а ни они којима је стало до добре и квалитетне школе у Србији, изјавио је данас Тањугу проф. београдског Филолошког факултета др Бранко Брборић.

Планови и програми су преоптерећени и преопширни, времешни и застарели, јер се у последњих неколико деценија много тога променило, укључујући и историју и географију, па самим треба да се мења и суштина предмета, рекао је Брборић, поводом иницијативе чачанске подружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије да се градиво из српског језика растерети.

Брборић, који је и председник друштва, сматра да су наши ученици суочени са бројним изазовима и да немају времена као што су имале генерације пре 20 или 30 година када је, према његовим речима, читање било "бежање од досаде".

"То наравно не значи да треба укидати озбиљне наставне јединице, озбиљна књижевна дела, али засигурно, како бисмо ученицима омилили школу, књижевност, српски језик и језичку културу, потребно је урадити извесна растерећења", рекао је он.

Седмични фонд наставе језика и књижевности од првог до петог разреда у основним школама је пет часова.

За ђаке шестог, седмог и осмог разреда недељни фонд је четири часа, подсетио је Брборић, наводећи да је то у односу на већину европских и других земаља, скоро на најнижем нивоу.

Словенија има по седам, осам часова, скандинавске земље по осам, девет часова. У домаћим гимназијама општег типа, језик и књижевност се изучава четири часа недељно, у четворогодишњим стручним школама три часа.

"У школама занатског типа, језика и књижевности скоро и да нема и њих је тешко мотивисати, али можемо и тамо имати у обради дела која је добро да науче, без обзира на занат", рекао је Брборић.

Он је упозорио да ће говорна култура ученика, уколико не читају, не раде граматику, језички израз, бити на веома ниском нивоу, без обзира за које се занимање школују, сматрајући да у креирању планова и програма треба да учествују професори, али и сами ученици.

"Треба консултовати и ученике. Зашто не? Зашто не на основу наставне праксе показати која су дела депласирана, која ученици не читају, које је време прегазило", рекао је он, упозоривши да литература за седми разред основне школе или за трећи разред средње школе, одраслима може изгледати потпуно другачије од оних којима је то намењено.

Чланови Друштва за српски језик и књижевност Моравичког округа, у отвореном писму Министарству просвете, упозорили су да су наставни програми и планови преопширни и затражили да учествују у њиховом доношењу.

Професори српског језика и књижевности основних и средњих школа, у писму наводе да важећи програми и планови садрже превелик број књижевно-теоријских и граматичких појмова, са много апстрактних и неразумљивих формулација, као и да је број часова матерњег језика мали.