Бољи Интернет - бржи привредни раст, већи приходи

БЕОГРАД - До 2020. године, учешће пружања услуга и коришћења Интернета у укупном бруто-домаћем производу (БДП) Србије могло би да достигне 5,2 одсто, да креира око 94.000 нових радних места и повећа јавне приходе за око 54 милијарде динара, речено је данас у компанији Теленор.

На представљању Теленорове студије о утицају Интернета на друштвени и економски развој Србије, наведено је да уколико се обезбеде одговарајући услови, 81 одсто домаћинстава и 95 одсто привредних субјеката у Србији могло би да има најмање једну претплату на Интернет у року од 10 година.

Владин порез - спорији развој

Студија садржи и неповољније сценарије за случај да се не смање намети на телекомуникациону индустрију у Србији и не повуче владин порез од 10 одсто на употребу мобилних телефона, што би смањило обим улагања у инфраструктуру, а последице ће бити спорији развој и слабији квалитет услуга Интернета у Србији.

Густина Интернета у Србији била је у порасту у протеклом периоду због велике конкуренције међу провајдерима, али ограничења у инфраструктури фиксне телефоније представљају претњу за даљи раст Интернета.

Због ограничења у фиксној телефонији, следећи талас раста Интернета у Србији засниваће се највероватније на технологијама за бежични приступ.

То су неки од главних налаза нове студије, коју је за Теленор групу спровела компанија Бостон Консалтинг Група, анализирајући друштвени и економски утицај Интернета у привредама у развоју и земљама у транзицији.

Америчке власти одлучиле су данас да наставе сарадњу с међународним регистром за интернет домене (ИЦАНН), али и да формирају саветодавна тела која ће бити састављена од представника власти и приватног сектора широм света.

Одлука власти у Вашингтону уследила је после бројних критика из Европе да америчке власти имају превелики утицај на систем који користе стотине милиона људи у свету. Критике су такође биле упућене и на споро учитавање интернет адреса на другим језицима осим енглеског.

Прекретница на интернету: Амерички или глобални 

Пораст броја корисника интернета омогућиће државама и приватном сектору већу улогу у организовању интернет саобраћаја и омогућавању приступу сервисима попут електронске поште или Твитера.

"Интернет је, дугорочно гледано, на прекретници: да ли ће бити 100 одсто амерички или ће бити 100 одсто глобални", изјавио је бивши шеф америчког одељења за безбедност на интернету Род Бекстром који је сада извршни директор ИЦАНН-а.

Он каже да ће, иако су критике ван САД усмерене на то да управљање интернетом није заиста глобално, нове одлуке могле би да утичу на јачање положаја ИЦАНН-а у свету.

У ИЦАНН-у се надају да ће ускоро поново покренути процедуре за додавање суфикса на домене, што ће вероватно утицати на појаву хиљада нових интернет адреса. То је до сада одлагано из страха власника домена да ће поново морати да купују на хиљаде нових, како би осигурали своју интелектуалну својину.

ИЦАНН је такође близу доношења одлуке да по први пут омогући да интернет адресе буду и на другим језицима, не само на енглеском. То би значајно олакшало коришћење интернета људима који нису са енглеског говорног подручја.