Белгија враћа азиланте

Белгијске власти су за среду, 10. марта заказале први организовани повратак у матичне земље српских и македонских држављана који су затражили политички азил у тој држави, изјавила је амбасадорка Белгије у Београду Денис де Хауер.

Само у фебруару 2010. године 330 грађана са југа Србије, међу којима су у највећем броју Албанци и Роми, допутовало је у Белгију и затражило политички азил, навели су за Радио Слободна Европа у белгијској амбасади у Београду.

У јануару их је било 58, док је у првим данима марта по њих двадесетак дневно захтевало тај статус.

Де Хауер је за РСЕ рекла да Белгији то ствара велики проблем и да је одлучено да се њихови захтеви решавају по убрзаној процедури.

"Не постоје услови да се тражи политички азил, зато што у Србији нико није прогоњен због етничких или религиозних мотива, нема рата у тој земљи. Тако да ти људи вероватно неће добити политички азил."

Денис Де Хауер каже да је белгијска држава већ организовала њихов повратак у Србију.

"Први повратак организоваћемо у среду, 10. марта, када ће аутобуси са људима који су у Белгији тражили политички азил кренути ка Србији, у пратњи преводилаца и припадника белгијске имиграционе службе, и Белгија ће сносити трошкове тог пута."

Амбасадорка се, како је рекла, нада се да они више неће долазити са таквим захтевима и да ће схватити да то није у њиховом интересу.

Она је додала да је повратак на добровољној бази, али да не зна колико њих ће бити. "Надам се да ће бити пуно аутобуса са онима који ће одмах желети да се врате", рекла је амбасадорка.

Амбасадорка Белгије каже да економски азил не постоји као категорија и да га није могуће добити, и да је у директном разговору политичким лидерима Албанаца са југа Србије поручила да се доласци грађана са захтевима за политички азил морају зауставити.

"Има људи који се богате преко леђа сиромашних. Тачно је да због лоше економске ситуације људи у Прешеву тешко живе, али бар још увек имају кров над главом, имају нешто. Ако сада продају све и дођу у Белгију да би били враћени после пола сата, онда више немају ништа."

На питање да ли постоји опасност да Србији због великој броја људи који покушавају да добију азил у земљама ЕУ буду враћене визе за путовање у земље шенгенског споразума, Де Хауер је рекла да не зна да ли ће Србији бити укинути визна либерализација.

"Лично не мислим да ће се то догодити. Али опасност је још већа, јер овај проблем угрожава процедуру Србије за улазак у Европску унију", рекла је Де Хауер.