Белгија није рај за емигранте

Амбасадорка Белгије у Србији Дениз де Хауер изразила је очекивање да ће после добровољног одласка прве групе илегалних емиграната која је у њеној земљи тражила политички азил, бити још људи који ће схватити да је боље да се одмах сами врате, него да буду принудно враћени у домовину.

"Мислим да све више њих схвата да их је неко преварио и да у Белгији неће добити ни куће, ни аутомобиле, ни новац, ни посао", казала је за "Политику" амбасадорка де Хауер.

Према амбасадорки, нагло повећање броја емиграната са југа Србије који у Белгији траже политички азил, велики је проблем за обе државе, али пре свега за људе који су жртве неких организација или појединаца који се богате на рачун тешке материјалне ситуације илегалних имиграната.

"Зато је веома важно да се тим људима објасни да не треба да иду ни у Белгију, ни у друге европске земље јер нигде неће добити политички азил, који се, по међународним конвенцијама, може тражити када сте у некој земљи прогоњени, када се у њој крше људска права, када вам је живот угрожен, због рата и слично, а не због тога што сте сиромашни и тешко живите", истакла је амбасадорка де Хауер.

Белгијска амбасадорка је изнела да су у новонасталој ситуацији власти у Бриселу предузеле три ствари.

"Рекли смо да ћемо максимално убрзати поступак, сместили смо неке људе из колективних центара у хотеле и штампали смо летке на албанском језику у којима их обавештавамо да су погрешили што су дошли и да је боље да се одмах добровољно врате," навела је де Хауер.

Белгијска амбасадорска је даље изнела да је сарадња са властима у Србији "одлична."

"Ми, иначе, већ шест година на основу споразума о реадмисији враћамо у Србију људе чији се захтев за боравак у Белгији не прихвати и до сада смо веома добро сарађивали. И у овом случају, Србија је одмах реаговала, пружила пуну подршку свему што смо предузели, председници наших двеју влада су веома отворено разговарали о овом проблему," навела је амбасадорка.

Де Хауер сматра да је важно и што је из Министарства унутрашњих послова (МУП) "послата порука да српска влада неће предузети никакве мере против људи који су тражили политички азил, јер ако буду ослобођени и тог страха, можда ће се лакше одлучити да се добровољно врате. Било би важно и да буду предузете мере против оних који манипулишу тим људима и богате се на њихов рачун," додала је она.

Амбасадорка де Хауер је оценила да ово што се сада дешава са илегалним имигрантима не може да утиче на то да Европска унија преиспита визни режим са Србијом, али да "опасност постоји" и да је "све могуће".

"Јер, у ствари се дешава да ти људи легално пређу границу са новим српским пасошима, а онда их неко наговори да их баце и пријаве да немају пасош. Ми смо питали службенике на границама Мађарске и Словеније, дакле на границама шенгенске зоне, где је као што знате веома строга контрола, да ли су приметили нешто необично и добили негативан одговор. То значи да сви ти људи који траже азил легално прелазе границу," закључила је амбасадорка Белгије де Хауер.

Летерм: Не кајемо се због визне либерализације

Белгијски премијер Ив Летерм изјавио је данас да не жали због укидања виза грађанима Србије и Македоније, пошто је будућност тих земаља у Европској унији.

"Верујем да је будућност тих земаља у ЕУ и укидање виза представља важан корак због којег не жалим", изјавио је белгијски премијер, истакавши, међутим, да је искуство показало да одлуку о визној либерализацији "треба да прате и друге мере".

Летерм је у изјави за радио Дојче веле на македонском језику, додао да се заједно са македонским и српским властима улажу напори да се обавесте грађани да "нема смисла да емигрирају у Белгију, јер нема шансе да њихови захтеви за добијање азила буду решени позитивно".

"Договорили смо се о повратку оних који су већ отишли и о њиховој реадмисији уз помоћ надлежних власти", казао је Летерм.

Летерм је изразио наду да ће се број азиланата смањити током наредних месеци, преноси македонска агенција Миа.

Белгијски премијер је нагласио да је број нових захтева за азил који подносе грађани Србије и Македоније пао на скоро нулу и да ће белгијске власти "интервенисати уколико буде потребе за тим".

Мислим да су грађани Србије и Македоније схватили да њихова будућност није у Белгији, рекао је Летерм.