Дневник једног војника (Know-how за војнике-почетнике)

13. 02. 2009. 18:15  |  Коментара 8



Ех, кад се само сетим... као да је било јуче...


 

Четвртак, 4. децембар 2008., 7.55... "Сутјеска бр. 1", пише на позиву, који држим у руци.

Ево ме испред Радиотелевизије Војводине, у којој ћу провести наредних девет месеци.

"Отаџбина те зове!", пише на полеђини плавог папира. "Време је да одслужиш свој дуг", одзвања ми у глави та, већ тако отрцана фраза... Додуше, не могу тачно да се сетим кад сам се то задужио код своје отаџбине, али добро... Што се мора, није тешко.


Пењем се на четврти спрат, ходник лево, па прва канцеларија десно. "Референт за цивилно служење војног рока", пише на вратима. Унутра је већ било неколико "гуштера", а чика Стеван, референт за војнике у цивилу нас је дочекао као прави домаћин. Као да су стигли чланови Управног одбора, у најмању руку. Кафа, сок? Хвала, други пут...


Први дан је протекао, а како другачије, него у административним заврзламама, да бисмо се ваљда подсетили у којој држави живимо, шта ли. Следећег дана иста прича, ред је да направимо и репризу, како традиција и стари обичаји налажу. Затим је уследио викенд, два дана одмора, да би тек у понедељак, 8. децембра, коначно почео и тај фамозни војни рок, који сам тако дуго, и очигледно безуспешно, одлагао...


"Распоређен" сам у web редакцију, најмлађу редакцију у кући, која је задужена за одржавање и развој web сајта РТВ Војводине.


"Генерал" Дејан, главнокомандујући у мултимедијалној редакцији, упознаје ме са екипом.


"Генерал-потпуковник" Ђорђе, "пуковник" Илија, "поручник" Марко, два војника у цивилу из претходне класе и лепа колегиница Даниела, чине "прву линију одбране", која свакодневно од 8 до 16 h одржава сајт покрајинског Јавног сервиса. У другој смени, од 16 до 24 h, су Раша, Јован, Саша и колега војник.


Фин неки свет, одмах ме прихватају као старог познаника.


А како то строга војничка правила налажу, прва недеља је резервисана за обуку.


Илија, као најискуснији члан "Генералштаба", узима ме под своју команду и обука може да почне...


Упознаје ме са хардвером и софтвером, открива ми тајне шифре и уводи ме у свет мултимедије и интернет комуникација. С обзиром да сам из медијске струке и захваљујући претходном радном искуству, све ми делује познато и убрзо почињем самостално да радим. Наравно, колеге су увек ту, спремне да притекну у помоћ, ако затреба...


 

Фебруар је већ добро одмакао, а ја сам се лепо одомаћио у "војсци". У Windows ратном окружењу, наоружан моћним алаткама за мултимедијалне операције, преко тајних ПТТ и СББ канала снабдевам информацијама савезничке формације и браним сајт војвођанског Јавног сервиса од упада непријатељских хакерских трупа... :-)



У међувремену срећем многе познате људе, од лица са малих екрана, до старих познаника, некадашњих колега и професора са факса, који су своје запослење нашли управо у Радио-телевизији Војводине.


Колега војник је пре неки дан добио "прекоманду" у Радио Нови Сад. Отишао је, али без поздрава, јер је он још увек "наш". Следећег jутра, нa вратима канцеларије затичем транспaрент са натписом "Недамо наше војнике! Даље руке од њих!". Није назначено коме је порука намењена, али као да је то уопште и важно...


Идем сад, јер "отаџбина зове"... А кад већ зове, ред је да се и одазовем.


Да "одслужим" ово што ми је преостало, поштено, како то и доликује.


Врх стране Врх стране
Коментари
Hehe :) Edi legendo! Švejk pre tebe je dogurao do "majora", ne sumnjam da ćeš i ti! Poručnik =)
Аутор Poručnik Објављено 13. 02. 2009. | 20:05 #Веза
Dobri vojniče, i ako sam žena znam kako ti je i saucestvujem u tvojoj patnji jer sam dugi niz godina pod komandom gore pomenutog ,,pukovnika,,Ilije. Samo ti mogu reci jedno, izdrži izdrži izdrži još tih 7 meseci ja izdržah 7 godina. Velika pusa od Goge koja te iskreno razume.
Аутор Goga Објављено 14. 02. 2009. | 11:50 #Веза
Искрено не подржавам војнике на цивилном одслужењу војног рока, видео сам како се понашају према њима у Војном одсеку, али могу рећи с правом. Редовни војни рок није само обука за, не дај Боже, рат, већ и ментално сазревање младог мушкарца, дисциплиновање, а између осталог и увођење у одличну физичку форму. Мислим да си погрешио што ниси отишао у редовно служење. Надам се да ће укинути цивилно и продужити редовно, јер нема ни једног разлога да тако не буде! Свака озбиљна држава тако ради, тако треба да ради и Србија! Свако добро :)
Аутор Игор Објављено 16. 02. 2009. | 05:26 #Веза
''"... Додуше, не могу тачно да се сетим кад сам се то задужио код своје отаџбине, али добро...'' Многи се сете ''где су се то задужили код своје отаџбине'' тек када се без путовања нађу у туђој отаџбини. Кад их окупирају. А војник Швејк као војник интегралне '' средње европске'' отаџбине добио је бесплатну карту за путовање у рат. Швејковим потомцима се смеши судбина туђег ракетног штита и туђе ракетне мете. Где сте се задужили код своје сетићете се када будете ратовали освајачки рат за туђу отаџбину, ти или твоји потомци. Подсети се ''војниче'' Крлежине књиге ''Хрватски бог Марс''. Дуг килавој Србији можеш да одужиш у телевизији, али ћеш за дуг неком амбициозном војном савезу морати мало више да се потрудиш... Истина је врло једноставна ''Војска се служи у својој отаџбини, да ти је потомци не би служили у туђој''. И још, војник у цивилу је и ''kontradicto in adiecto'', и тужна имитација ''праве'' Европе где Ваши саборци не иду у телевизију, већ раде прљаве и корисне послове по болницама и старачким домовима. Био сам пристојан, а Ви покажите колико сте грађански парламентарни, војниче. П.С.Мој покојни деда је од ''дивне грађанске'' Аустро Угарске пре сто година на поклон добио униформу, телећак и задатак да пушком осваја просторе данашње Украјине и Русије, а све за интерес бечких банкара, који су гле случајности били у кризи...
Аутор Александар Објављено 17. 02. 2009. | 10:04 #Веза
@ "Porucnik" Hvala za prvi komentar, kolega! :-) @ Goga Hvala na "saucescu", izdrzacu :-), ekipa je divna, a i "pukovnik" je super, da su takvi i u redovnoj vojsci, mozda bih se i prijavio! :-) @ Igor Delimicno se slazem sa Vama, mada mislim da su prosla ta vremena kada je vojska sluzila za mentalno sazrevanje, disciplinovanje itd. Danasnji uslovi u nasoj vojsci su daleko od toga, barem po onome sto sam cuo od onih koji su je odsluzili... Sto se tice ukidanja vojnog roka u civilu i produzavanja redovnog vojnog roka, tu se uopste ne slazemo, naprotiv, mislim da nema ni jednog razloga da se i redovno i civilno sluzenje u potpunosti ne ukinu i da se uvede profesionalna vojska, kao sto je to slucaj u vecini evropskih zemalja. S druge strane, nije se samo vojska promenila, nego i uslovi savremenog zivota, te ja kao neko ko ima 27 godina, zavrsen fakultet i mnostvo obaveza (postdiplomske studije, firma itd.), tesko da bih se uklopio u redovnu vojsku, sto zbog godina, sto zbog obaveza, tako da je sluzenje vojske u civilu za mene jedina solucija koja predstavlja prihvatljiv kompromis. @ Aleksandar Razumem Vas komentar, ali bih napomenuo da je ovo pre svega saljiv tekst, sa ciljem da ''probijemo led'' na ovom blogu, i tako ga treba i shvatiti... Hvala & pozdrav svima
Аутор Vojnik_u_civilu Објављено 17. 02. 2009. | 12:37 #Веза
Starije generacije, a pogotovo oni koji su armiju sluzili u vreme Tita i JNA, imaju velikih problema (vremenskih procepa izmedju generacija) da shvate moderan nacin zivota danasnjih mladjih generacija. Majke i ocevi danasnje omladine najcesce nemaju finansijske uslove "onog" vremena i nisu u situaciji da imaju dovoljno novca da otplacuju svoj stan 10 maraka mesecno na 40 godina, da pritom salju sinu pare u redovnu vojsku (tipa 100 maraka mesecno) i da pri tom imaju stabilan i siguran posao i da nesto usput i ustede. Starije generacije bi da se ukine civilno i produzi redovno. A sta ako moja majka danas ima 6000din penziju, a od mog rada se sufinansira i tako prezivljavamo i ona i ja? Sta ako ja pored toga imam i dece? Zelite gospodo da odem u redovnu armiju, da ostavim majku na "dugu drzave" da zivi od 6000din, dok ja vracam svojoj zemlji (koja je danas Republika Srbija, juce je bila SCG, prekljuce SRJ, a pre toga SFRJ, a sutra ce mozda biti beogradski pasaluk ili neka EU provincija) "dugove" za tu njenu penziju (iako je obrazovana zena koja je radila 30 godina) i za to sto ja sam "sretno" odrastao kako sam odrastao (dva rata)...Pa gospodo - ja nemam osecaj da ja dugujem ista bilo kome ovde. Volim svoju zemlju, ali ribanje klozeta, ciscenje dvorista i ostale mundijalne radnje ne smatram za "vracanje dugova" vec za besplatan "room service" jednoj velikoj masineriji koja danas vise nema novaca samu sebe da izdrzava vec su joj potrebni besplatni vojnici za to. Ja dok sam sluzio cesto sam i bez redovnog dorucka ostajao. A ko ce da placa moje skolovanje nakon vojske? Nakon sto me odvedu sa posla na koji sam silom prilika bio primoran sa 18 godina zato sto mi roditelji nisu dovoljno zaradjivali? Ko ce to da plati? Zeleo sam malo komfora i da olaksam roditeljima (i drzavi, posto moj rad unosi novac u budzet, a iz istog tog budzeta se finansira vojska i trudnice i bla bla), ali neee, ja moram da vratim DUG drzavi zbog koje nisam imao struje, vode, para, patike, normalno i kvalitetno skolovanje, zbog kojie sam ziveo i ucio da zivim kao u getu, zbog koje sam se okretao po ulici 92'ge da mi neko ne ukrade cipele, torbu ili patike, zbog koje su me milicajci tukli ukoliko sam zaboravio licnu kartu. Koji dug bre! Koja drzava? Sta ste vi bre branili pre 20 godina i gde je to sada?! Sta ste branili pre 10 godina i gde je to sada? Sta bi ste branili da su se ameri iskrcali posle odluke da ne gadjaju samo vojne ciljeve po ovoj zemlji vec da udare ko u iraku i po civilnim? Koju bismo decu posle toga radjali i pravili? Mi smo bre jedna ponosna cioda na mapi. Svaka vam cast svima, al politika je ta koja "brani" i koja nam je sve to zeznula. Ti danas jedno branis, sutra ti se drzava suzi za jednu republiku zbog jednog potpisa nekog ko nikad nije bio na frontu. I pored svega toga, cega smo vojnik Svejk i ja recimo svesni, ja treba da se zamlacujem i brani ovde nesto? Evo, ajde da branimo Srbiju, ajde da bojkotujemo statut i ocepljenje vojvodine pre nego sto budemo morali na ulice da izlazimo! Ali neee, svi se prave blesavi pa posle kao i sa Kosovom, proso voz, kao "puj pike ne vazi"... Kolko god ja ili vi bili patriote i hteli nesto da branimo - beskorisno je. Kao kad jedan "mudan" krene na 10 njih sto su mu dirali devojku. Jeste, ponos ovo ono, al na kraju em te poraze em te boli, a devojka pobegne svakako. (zato sto si isti kao i oni, tuko si se, zene :S: ) I na kraju opet ostaje pitanje: dali drzavi i zemlji vise vredim kad radim, placam porez i privredjujem ili kad idem da ribam klozete, navlacim zuljeve, cistim dvoriste i "radim tetris" po kasarni. PS. Vojnik koji je blogovao ovo radi za javni servis, ulepsava vesti, obogacuje ih, trudi se, pomaze i sve to za dzabe (vojska nista od toga nema) i vama koji posecujete sajt je dozivljaj zbog toga lepsi, bolji i kvalitetniji. :)
Аутор Poručnik Објављено 18. 02. 2009. | 01:19 #Веза
@Porucnik uze mi rec (text) iz usta
Аутор PP RTV Објављено 26. 02. 2009. | 02:07 #Веза
Civilno služenje vojnog roka, to mora da je smislio neko veoma "inteligentan" i pre svega dobronameran, ovoj našoj kakvoj takvoj domovini. Slažem se ja da je vojska Srbije takva kakva siromašna ..... A nekada za vreme Cerske i ostalih bitaka bila je bogata jeste al cvrccc.. Samo mi nismo bili tako razmaženi, kad kažem mi mislim na Srpski narod i nas priključene koji živimo ovde i delimo sudbinu Srbije. Svaka odluka može da se opravda, uspešno ili ne to je već individualno.... Ne daj bože da treba opet pušku uzimati, ja sam je prihvatao dvared i znam da je to zlo.....Ali šta ako neko na nas za 50,100 godina krene a mi civilni vojnici pa nas osvoje kineski poštari ili sl... Jer smo mi trčali po cigarete, vukli papire..... I da ovo nije odluka mama ovo je odluka svakog maldog muškarca stasalog za vojsku.
Аутор Atila Објављено 08. 06. 2009. | 14:02 #Веза
Врх стране Врх стране


 
 
Напомене
  • Коментар, име, имејл и збир два броја су обавезна поља.
  • Сваки коментар ће бити модерисан пре објаве.
  • Блогер задржава право објаве коментара.
  • HTML тагови су дозвољени
 
©2006.-2011.Радио-телевизија Војводине - Сва права задржана.
Услови преузимања | Политика приватности