Блог емисије Наши странци

Dr Stiv Kvori je jedini stranac koji živi u našoj zemlji, a doktorirao na Kembridžu, čuvenom univerzitetu slavnih. Prof. dr Stiv Kvori je direktor konsultativne Kancelarije Ministarstva nauke. Veći deo svoje karijere rukovodio je multidisciplinarnim istraživačkim timovima za genetsku analizu žitarica. Njegov tim razvio je nove tehnike u toj oblasti, a intenzivno su sarađivali s mnogim grupama širom sveta u Italiji, Španiji, Srbiji, Pakistanu, Indiji, Kazahstanu. Stiv je rođen u prosvetarskoj porodici Kvori krajem oktobra 1945. godine. Od tada pa sve do 1954.godine sa roditeljima je živeo u predgrađu Hemel Hempsteda, gradića sa pedesetak hiljada stanovnika, koji je smešten nedaleko od Londona. S nežnošću se seća male, crne, drvene kuće detinjstva. Kad se porodica proširila i dobila blizance preselili su se u prelepo belo zdanje u cenrtu rodnog grada, sa mnogo cveća na prozorima, prostranim dvorištem i lepom, prelepom baštom. Zeleni travnjak, taj green, green grass of home, boja ostrva zauvek je utisnuta u dušu Stiva, koji je u to vreme živeo sa prirodom i bio prilično usamljen. Dejvid i Džudi, dve godine mlađi brat i sestra su jedno drugom bili dovoljni. Stiv je nekako bio suvišan. Stiv pripada malobrojnoj deci, koju su roditelji i vasitavali i obrazovali. Mama Meri učiteljica, Stiva je naučila prvim slovima i računskim operacijama, a tata Alek, profesor gimnazije ga je učio hemiju. Tokom školovanja, kao izuzetan đak preskočio je jedan razred. Kad je došlo vreme za studije Stiv je otišao u obližnji Kembridž ako ne najlepši, onda najčuveniji grad u Velikoj Britaniji. Kembridž je svetski poznat po univerzitetu, koji ove godine obeležava 800 godina postojanja To mu obezbeđuje status jednog od najstarijih univerziteta sveta. Zgrade koledža su arhitektonska remek dela pa su pod zaštitom UNESCO-a, agencije Ujedinjenih nacija koja štiti svetsko kulturno nasleđe. Od sto hiljada stanovnika grada 35 000 su studenti. Kembridž, pa i Univerzitet se ponose ne samo svojim današnjim izgledom već i svojim sadašnjim i bivšim studentima i naučnicima. Stiv skromno kaže da mu je sreća pomogla da se postane student te visoke škole. Ipak, za upis na Kembridž je teško u sreći tražiti saveznika. Na Kembridž dolaze najbolji od najboljih. Stiv je u oštroj utakmici uspeo da prođe kao jedan od deset pretendenata na indeks. Idući očevim stopama studirao je hemiju. Stiv priča da svaki koledž ima svoje profesore. Oni drže predavanja malim grupama studenata. Atmosfera na univerzitetu je potpuno okrenuta učenju, razvijanju intelekta.

 

 

Univerzitet je centar za naučna istraživanja. Na Kembridžu je još u 17. stom veku Viliam Harvi otkrio cirkulaciju krvi, u 18. stom veku Čarls Darvin postavio teoriju evolucije, početkom 20. og veka Ernest Ruterford razložio atom, a Krik i Votson su sredinom prošlog veka otkrili strukturu DNK. Na Kembridžu je studirao nobelovac, čuveni fizičar Stiven Hoking. Kembridž je dao više nobelovaca nego velike nacije. Po nekim podacima 80 nobelovaca vezani su za Kembridž, a samo Triniti koledž iznedrio je 29 nobelovaca. Na tom koledžu je u sedamnaestom veku studirao i predavao Isak Njutn, a u dvadesetom muž Stivove sestre Džudi. Stiv je hemiju studirao na Čerčil koledžu osnovanom 1960.te godine. Kembridž je škola engleske dinastije pa je u u to vreme na Kembridžu bio i princ Čarls. Dva mlada čoveka nisu se upoznala. Sledeći očeve stope i Stiv je na Kambridžu završio hemiju. Zatim je prošao doktorske studije. Kratko je radio u Mančesteru kao biohemičar. Bio je srećan kad se 1973. vratio na Kembridž i dobio posao na Institutu za oplemenjivanje biljaka, u to vreme najprestižnijoj ustanovi sveta. Tu su dolazili ljudi sa svih kontinenata da uče o pšenici sve od molekularnog nivoa do primenjene agrohemije, od fundamentalnog, laboratorijskog istraživanja do osvajanja nove sorte. Pravljenje novih, kvalitetnih sorti je uslov za uspešnu prodaju. Kad se seme proda dobije se novac, kojim se ponovo omogućuje razvoj i finansira laboratorijski rad fiziologa, genetičara, molekularnih biologa. Kembridž je okupio najčuvenije selekcionare pšenice. Sa njima je još pedesetih godina prošlog veka saradnju uspostavio legendarni akademik Slavko Borojević, bard među naučnicima svetskog glasa, vrhunski selekcioner pšenice u Evropi i svetu. On je Institut za ratarstvo i povrtarstvo poveo putem uspeha. Danas Institut proizvodi najkvalitetnija semena pedeset osam različitih biljnih vrsta, što je u svetskim okvirima izuzetno retko. Zato Novi Sad zovu Kejp Taun, a Institut za ratarstvo i povrtarstvo- NASA za seme. Tom uspehu je doprineo i najpoznatiji živi selekcionar, akademik Srbislav Denčić, ka i njegov saradnik dr Borislav Kobiljski. Oni su se na Kembridžu upoznali i sarađivali sa dr Stivom Kvorijem. Kako našoj planeti preti globalno otopljavanje i suše naučnici rade na fiziologiji i genetici otpornosti biljaka, u ovom slučaju, pšenice na sušu. Takve oglede su paralelno radili prof. Denčić u Novom Sadu, a dr Kvori u Kembridžu. U jednom od zajedničkih projekata ukrstili su srpsku sortu pšenice „Renesansa“ sa engleskom sortom „Savana“ i napravii veliki broj rekombinacija gena. Sad se tih stotinak „kćerki“, stručno govoreći rekombinovanih linija ispituje na nekoliko lokaliteta u centralnoj i zapadnoj Evropi: u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Srbiji. Cilj proučavanja je da se vidi koji geni su pogodniji za koji region, pa da se tamo seje takvo seme i dobiju veći prinosi. Nažalost, u vreme gvozdene ledi Margaret Tačer, uprkos protivljenju naučnika, Institut za oplemenjivanje biljaka u Kembridžu je podeljen. Naučnici fundamentalih istraživanja su ostali vezani za Univerzitet, a agronomi su izmešteni u Norič. Kad se jedna celina tako nasilno podeli, onda stradaju svi. Istraživači ostanu sami u svojim laboratorijama. Istina je da su istraživanja skupa, duga, mukotrpna, često se čini da se tapka u mestu, ali onda jednom, sasvom iznenada dođe do važnog otkrića, koje donese izuzetan napredak. Razdvajanjem nauke od oranica Institut u Kembridžu je mnogo izgubio. Takvu sudbinu sad bi neki političari da odrede i Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. No to nije tema ove priče... Da se vratimo Noriču. Kako je Norič pobratimski grad Novog Sada Novosađani su i u Noriču sarađivali sa Stivom Kvorijem. Dr Kori ističe da je za problem suša značajan naročito ovde u Srbiji. U Engleskoj, kaže dr Kvori, kiša pada redovno, a temperature su mnogo niže nego u Srbiji. Leti dosegnu 25 stepeni. U Srbiji temperature stalno rastu, a smanjuje se količina padavina, što će farmerima Srbije stvarati velike probleme, ocenjuje naš stranac.

Profesor Stiv Kvori je na Kembridžu upoznao Sofiju Pekić, Beograđanku. Ona je uz pomoć Britanskog saveta došla na doktorske studije kod prof. Kvorija. Već te 85.te godine dr Kvori je došao u Beograd. Prva poseta je bila vrlo neobična. Naučnik i profesor, otac troje dece i njegova studentkinja Sofija Pekić, profesorka pa i dekanica Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu su skoro zaboravili svoje prethodne živote. Ljubav druge mladosti ih je vezala. Stiv je odmah počeo da uči srpski. Svakog dana je naučio po koju novu reč. Sam. Učio gramatiku i padeže. „Ja ne znam kad pričam genitiv, volkativ, instrumetal“- kaže smeškajući se zagonetno. Bio je tu i za vreme bombardovanja. „Nije bilo lako, al je bilo interesanto“- seća se tog vremena doktor sa Kembridža, koji deli našu sudbinu. 2001. godine, kad se penzionisao Stiv Kori se preselio za Beograd. Na moju konstataciju da je sad Beograđanin, on kroz dobroćudni smešak kaže: „ Sad sam Srbin. Prošlog decembra sam dobio državljansvo. Ja sam pravi Srbin ili Srbijanac. Nikad ne znam da li sam Srbin ili Srbijanac. Sad radim u ministarstvu za nauku. Moj posao je da pomognem naučnicima u Srbiji. Učim ih da pišu predloge projekata. Evropska unija za nauku zemalja članica, ali i kandidata izdvaja dosta novca. Samo u budžetu takozvanog okvirnog projekta FP 7 nalazi se 52 milijarde evra. Naučnici Srbije bi mogli doći do više tog novca, ali ne znaju proceduru aplikovanja. Nažalost, tek svaki deseti projekat odavde poslat, Evropska unija odobri. Treba mnogo napora i treninga da se savlada ta veština.“ Kori svoja znanja prenosi studentima doktorskih studija ne samo u Beogradu, već i Krakovu, Skoplju, Njukaslu. Uči ih kako da napišu predlog projekta, da dizajniraju eksperimente, da urade dobar istraživački rad, da napišu naučni rad, da ga prezentuju na naučnim skupovima, da se uspešno bave menadžmentom. Evaluator je prijava koje stižu u Brisel. Nekoliko puta godišnje putuje u rodnu Englesku da uživa u unukama i vidi kako rastu. Veruje se da su Englezi hladni i otuđeni, ali kulturni i ljubazni. Dr Stiv Kvori je divna kombinacija dva sveta. Ne samo obrazovan i ljubazan, on pleni toplim osmehom, srdačnošću, predusretljivošću, pedantnošću, očima koje se ispod naočara neprekidno smeškaju. Radujem se što je dr Stiv Kvori deo našeg sveta.

 

Врх стране