Moris Lerart, naš stranac rođen u Holandiji, koju 16 miliona njenih stanovnika službeno zovu kraljevstvo donje zemlje (Koninkrijk der Nederlanden). Za Rumune, Mađare, Grke, Turke ta zemlja je Holandja, a za Francuze, Špance, Ruse, Engleze i naše susede Hrvate Holandija je Nizozemska, što odgovara položaju zemlje. Polovina države niža je od nivoa mora. Ponegde čitavih 6 metara, a amsterdamski aerodrom je 4 metra ispod nadmorske visine.Holanđani su stručnjaci da ukrote vode mora. Da nema brana bili bi bezmalo bezzemljaši.

“I mi u Holandiji imamo brdo kao vi u Vojvodini. Naša planina ima 324 metara. Mi smo na našu Frušku goru veoma ponosni.”

Mada holandska planina nije visoka Holanđani jesu. Jedan su od najviših naroda na svetu. ”Generacije posle drugog rata porasle su nekoliko centimetara. Naše devojke su veoma vosoke, neretko i skoro dva metra.” - priča Moris ističući da je njegova zemlja mala, ali veoma poznata. Među prvima je još 1957. godine pokrenula evropske integracije, kojima Srbija stremi.Holandija je poznata i po liberalnim zakonima, razvijenoj socijalnoj zaštiti, visokom stepenu radničkih prava, penzijama za stare bez obzira da li su radili.Holanđani su veoma tolerantni prema drugačijim stilovima života. U zemlji lala i vetrenjača legalizovana je prostitucija, lake droge, istopolni brakovi, eutanazija. To ne znači da je Holandija neuređena zemlja. Naprotiv.

Moris je je dete posleratene bebi boom generacije.Njegovi roditelji izrodili četvoro dece. Moris je rođen 1965. godine na granici između Holandije, Belgije i Nemačke nedaleko od Arnema otmenog, prefinjenog grada koji pleni lepotom. Arnem od devetnaestog veka zovu mali istočni Hag, zato što su u Arnemu, kao i u Hagu živeli bogataši koji su gradili raskošne dvorce i sadili parkove zbog kojih je Arnem i danas „grad parkova“.

Kad smo već u Arnemu da podsetimo da je septembra 1944. grad teško razoren. U najvećem vazdušnom desantu, jednoj od najkrvavijih bitaka drugog svetskog rata saveznici su došli do Rajne, ali su posle četvorodnevne bitke za most u Arnemu bili razbijeni. U operaciji ”Market Garden” izginuli su mnogi vojnici, a skoro 100 000 stanovnika Arnema moralo je da ode iz grada. Kad su posle pet meseci Saveznici su prešli Rajnu i doneli slobodu počela je obnova razrušenog grada i dolazak novih žitelja.

“Moj otac je bio rudnik.”

-Mislite rudar?-

“Da rudar. Danju je vadio je ugalj, a noću učio. Tako je završio školu za unutrašnju arhitekturu i uređivao kuće.”

- A šta ste Vi želeli da budete?-

“Moja prva ideja je bila da budem pekar. Ali kad sam čuo da pekar mora da ustane u cik zore odmah sam odustao. Moj stric je govorio da ću biti ili profesor ili papa.”

-Mislite sveštenik?- upitala sam sa osmehom.

“O da. Izvinite. Ne znam dobro Vaš jezik. Naravno, moj stric nije mislio da ću biti papa već pop. Studirao sam holndski jezik i književnost. Holandski pripada germanskim jeziicima. Moj maternji jezik govori 30 miliona miliona ljudi sveta. Sem u Holandiji taj jezik govori polovina Belgijanaca, kao i žitelji bivših kolonija- Indonežani, Surinamci...”

-Jeste li predavali holandski u domovini?-

“Pomagao deci iz Turske i Maroka da savladaju jezik i uklope se u naše škole.”

 -Osnivač ste časopisa koji nema veze sa jezikom, već sa hranom.-

“Da. Pokrenuo sam ekološki časopis posvćen zdravom životu i alternativim načinima ishrane.”

 -Vi ste vegetarijanac?-

“Da. To nije iz ideoloških razloga. Evo pogledajte u Dunavu nema ribe.”

- A u Rajni?-

“Ni u Rajni. Sve ih je manje.”

-Kako ste odlučili da Rajnu zamenite za Dunav?-

“Bio sam zadovoljan životom. Imao sam lepu kuću. Voleo posao. Ništa me više nije zanimalo... A onda sam sreo Novosađanku. Ona je je za mene bila magnet.

- Magnet se zove Ivana Inđin?-

“Da Ivana. Zaljubio sam se. Ipak, morao sam da razmislim da li sam spreman da sasvim okrenem svoj život.

Ivana Inđin, životna saputnica našeg stranca, u dahu priča.”U Arnemu sam učestvovala u programu razmene. Pretposlednjeg dana, na privatnoj žurci pojavio se Moris. Tog trenutka kad je ušao shvatila sam, da se posle dugo, dugo vremena, u meni nešto probudilo. I još kad je počeo da priča, kad smo zajedno otišli na izvanrednu pozorišnu predstavu. Celo veče smo razmenjivali misli. Pre svega o onom što se u Srbiji u prethodnom vremenu događalo. To je njega veoma zanimalo… Shvatila da sam se, poput sedamnaestogodišnjakinje, najnaivnije zaljubila. Bila sam svesna da to nema budućnost. Sutra se vraćam. Međutim, sutradan se on pojavljuje da nas otprati do aerodroma. Od Arnema do Amsterdama putovali smo vozom. Putem smo ćaskali. Nismo razmenjivali telefone, ni adrese, ništa. Kad smo se rastajali on mi pruža knjigu da čitam u avionu, da mi ne bude dosadno. U knjizi ostavlja email i telefon. Nisam izdržala. Još sa aerodroma sam mu na telefonsku sekretaricu ostavila poruku. Došla kući. Napisala mail da mi je bilo predivno. On je odgovorio. Dve nedelje smo se dopisivali. Ko je na interenetu može da shvati kako da budei burno i uzbudljivo kad se u toku dana razmeni 20, 30 pisama. I još razgovara telefonom. Posle dve nedelje Moris se pojavio u Novom Sadu.”-

“Ovde sam došao kao analfabet. Šta ja mogu da radim? pitao sam se. Počeo sam da učim jezik.U početku sam učio gestovni govor. Dobio sam priliku da pomažem deci oštećenog sluha”

-Kako ste se odlučili da dođete u Srbiju, a ne da Ivanu odvedete u svoju Holandiju?-

“Znate, Ivana ima sina. Kad sam ovamo došao Lav je imao 11 godina. Čekali smo da završi gimnaziju. Sad se sprema za studije u nekoj germanskoj zemlji, a mi smo još tu. Dobio sam posao u Beogradu. Na Filološkom fakultetu, na maloj katedri sa 25 studenata holandskog jezika sam lektor.”

Moris sa Ivanom u Novom Sadu vodi”Akademiju slobodnih studija”. Decu i omladinu uči holandski jezik. Prva reč koju je naš tranac ovde naučio je paradajz.”To na holandskom znači nebo ili raj. Jako je simpatično. Doći u vašu zemlju, jesti ukusan paradajz i biti u raju.”