Nekada davno, u dalekoj zemlji Ind, mladi carević Čen oženio se carevnom Gan. Ta svadba je podelila Rome - podanike. Neki su znali da Čen i Gan nisu brat i sestra, već da je posle smrti oca carevne, devojčicu Gan podigao Čenov otac. Sukob je razrešen tako da su carević i carevna sa pristalicama proterani uz prokletstvo da lutaju hiljadu godina, da nikad na jednom mestu dva puta ne prespavaju, niti se dva puta sa istog izvora napiju... Ova legenda je potka za priču o zlehudoj sudbini Roma. Uzrok njihove seobe velika je misterija, a romska istorija nenapisana odiseja, koja postoji samo u svesti pripadnika ovog naroda.

            "Ja sam Rom." Predstavlja se naš stranac Marsel Kurtijade, doktor lingvističkih nauka sa pariske Sorbone, jednog od najstarijih i najuglednijih univerziteta na svetu. Marsel jedini Rom doktor nauka Sorbone, doktorirao na fonetici i pravopisu romskog jezika, jedan od najvećih stručnjaka za romski jezik, književnost, kulturu i civilizaciju. "Reč Rom je u staroindijskom značila umetnik."-objašnjava dr Kurtijade. "Indija je prapostojbina nas Roma. Šturi pisani tragovi nedvojbeno govore da su Romi u XI veku napustili svoju domovinu Indiju i pošli na zapad."

            I preci našeg stanca Marsela imaju takvu kob. Kao što kaže romska izreka: "Jekh rat, jekh ođi, jekh bah", svi Romi imaju istu krv, istu dušu i istu sreću. U zapadnu Evropu stižu u XV veku. Marselovi pretci su se naselili u Grčku, iz koje se deda preselio u Francusku. Porodica Kurtijade se školovala. Marselov otac je srednju školu završio u intenatu za vreme drugog svetskog rata.

            Marsel, prvi sin u porodici, isticao se bistrinom uma i verbalnim sposobnosima. Kad je išla u školu na roditeljske sastanke majka se ponosila svojim sinom. No, mladi nesputani duh Marsela, krasnog predstavnika buntovne generacije rođene početkom pedesetih godina- šestedeset osme je ponela žeđ za slobodom. Kritika postojećeg stanja u društvu odvela je našeg stranca sa planiranog životnog toka. Umesto da upiše medicinski fakultet napustio je rodnu Francusku i stigao u Jugoslaviju. Zahvaljuju'i prijateljima smestio se u Borči kraj Pančeva. Tu je upoznao deda Vlastu i baba Nadu. "Primili su me kao svoje dete. Kod njih sam radio dve godine- kopao kukuruz, čuvao krave, družio se sa konjima. Bio slobodan, srećan.

            S posebnim pijetetom se seća "sjajne starice" Nade. Kaže da je imala uslove da se školuje ona bi sigurno vrlo visoko dogurala. Konstatovala sam da su i Romu dovitljivi, prilagodljivi, oštroumni. "Pa čovek koji pati je oštroumniji od drugih. To je, možda, dobra strana patnje. Ne znam da patnja ima drugu dobru stranu."

            -Rekli ste pati. Šta je uzrokovalo huljadugodišnje patnje i progone Roma. Čula sam da je vaš sunarodnik optužen da je napravio eksere kojima je proboden Isus. Na čemu se zasniva ta priča? – pitala sam.

            "Ona potiče od politike crkve, koja je morala da opravda torturu Roma. Tako je crkva skidala odgovornost vlasti i za progon Jevreja, koji su kao ubili boga... Romi su zanatlije, vešti kovači i eto... Kad hoćeš da ubiješ keru možeš reći da ima besnilo."

            Tokom boravka u ovim krajevima Marsel je prošpartao Vojvodinu, često bio na Kosovu, odlazio u Makedoniju. Jedno vreme je živeo u Ovči. "Od deda Kuzmana, ovdašnjeg Rumuna, učio sam prve rumunske reči i često odlazio u Rumuniju. Slušao kako ljudi govore, trudio se da i ja tako pričam." Objašnjava Marsel kako je naučio jezike Balkana- srpski, rumunski, albanski, makedonski. Sa Grcima studentima na beogradskom univerzitetu govorio je grčki, čije prve reči je naučio od svog dede još u Francuskoj. Nije planirao da bude lingvista. Jezici su mu se prosto lepili. Primetivši Marselovu kompetenciju kolege Romi su ga zamolili da pomogne da se konstruiše romski književi jezik. Tako je počeo veliki rad normiranja jezika.

            8. aprila 1971. godine u Londonu je održan prvi svetski kongres Roma. Tad je ime Rom, što na romskom jeziku znači čovek, postalo naziv za sve pripadnike tog naroda. Delegati kongresa su odlučili da zvanična himna svih Roma sveta bude "Đelem Đelem" pesma kralja romske muzike, našeg Šabana Bajramovića.

            Nažalost, predlog da jedan od deset najboljih bluz pevača sveta, čovek čija je kompozicija postala muzika miliona, posle smrti u rodnom Nišu dobije ulicu izazvala je buru protesta, pa i napada.

            "Da nije želje da pohodim suprugov grob, sigurno bih napustila Niš i otišla za Dansku kod najstarije kćerke Žakline", rekla mi je u telefonskom razgovoru nesrećna i ogorčena Milica ističući da ni ona ni Šaban bisu tražili da neka ulica dobije njegovo ime.

            Od 1971. godine narod bez svoje zemlje ima svoju zastavu. Nad zelenom travom beskarjnih polja osmehuje se plavo nebo, a crveni točak u sredini simbol je nepekidnog pokreta.

            Ujedinjene nacije su 8. april proglasile međunarodnim danom Roma, kojih po celom svetu ima više od 10 miliona.

            Na kongresu je zaključeno da ni jedan romski dijalekat nije bolji od drugog, da je neophodno da se normira jezik i omogući da se Romi na jednom jeziku sporazumevaju. "Nas dvadesetak je pet godina radilo. Na Varšavskom kongresu smo predstavili nekoliko varijanti. Skup je prihvatio da pisani jezik bude zajednički tako da Rom iz Litve i onaj iz Južne Amerike mogu da razumeju i čitaju tekst Rajka Đurića, Alije Krasnićija, Trifuna Dimića, ali istovremeno da svako može piše dijalektom najbližem srcu."

            Osamdesetih godina koleginica je Marselu ponudila da je zameni u Tirani. Tamo je trinaest godina, kao analitičar-službenik ambasade, za potrebe Francuske vlade čitao albansku, grčku i jugoslovensku štampu...

            Pošto je znao jezike prijatelji su mu rekli: "Baš si glup. Kad sve to znaš trebalo bi da diplomiraš. Da imaš papir."

            Studije književnosti i doktorsku tezu odbranio je u Parizu, pridruživši se plejadi sorbonskih đaka među kojima su i nobelovci Pjer i Marija Kiri, književnice Simon de Bovoar, Marina Cvetajeva, naš matematičar Mihajlo Petrović Alas, arhitekta Ranko Radović, otac srpske moderne astonomije Milan Nedeljković, teoretičar filozofije i prava Radomir Lukić…

            Pre deceniju dr Marsel Kurtijade je osnivao katedru za romski jezik na pariskom Nacionalnom institutu za orijentalne jezike i civilizacije i u međuvremenu izveo nekoliko generacija stručnjaka za romski jezik. S njim, kao lektorka romskog radi i supruga, Albanka iz Tirane, Jeta Duka. Bračni par Duka-Kurtijade što moje što tvoje, što naše ima šestoro dece i osam unuka. Jedan unuk se naročito ističe inteligencijom, marljivošću. Prevodi na romski žarko se trudeći da pomogne razvoj identiteta Roma.

"Najveća radost je učiti i postepeno otkivati dušu jezika. To je što daje slast radu"- kaže dr Kurtijade poentirajući "Romski jezik, hvala bogu, izražava tako bogat svet da nema kraja."