Ko bi rekao da ću pisati o fudbalu?! Očito da je fudbal najvažnija sporedna stvar našeg prostora kad je i meni  banuo u život. Sve je počelo ovog proleća kad se moja kćer Milica prijavila za reality show- voljna da pet nedelja provede u fudbalskoj kuci američke firme Budweiser.Da bi navijači sveta znali zašto  je dobro piti baš to pivo - u Južnoj Africi je za 32 navijača iz  toliko zemalja učesnica Mundijala napravljena kuća- Badhouse. Mi u porodici Stamenković nismo znali koliko je navijača iz Srbije apliciralo, ali smo  od početka verovali da je Milica favorit. Lepa, visoka, plava, duhovita diplomirana menadžerka na master studijama  engleski priča sa simpatičnim američkim naglaskom koji je pokupila  u srednjoj školi  Las  Vegasa. Ona je  takođe  verovala da će  predstvaljati Srbiju. Istini za volju Milica  za fudbal ne mari. Tačnije nije marila. Radovala  se fudbalskim danima. Onda je svog momka  ostavljala  kraj televizora, a ona  vreme koristila za druge zanimacije...Ipak posle iscrpnog pismenog i usmenog testiranja  bila je  dovoljno dobra da je pozovu na finalni kasting u Parizu. Nije imala pasoš. Predala je papire verujući da će  dodokument do  juna biti gotov. I bio bi da nije trebalo u maju na račun organizatora putovati u Pariz. Kako Amerima javiti da nema pasoš? Ili preciznije  kako objasniti  da se kod nas unapred mora znati hitnost zahteva i to dokazati službenici u SUPu. Kad sam shvatila da organizatorima Budhousa valja poslati broj pasoša pokušala sam da potegnem „veze“.  U novosadskom SUP-u  nakon odlaska papira za Beograd nema pomoći.  Do Beograda  ne dopiru urgencije iz Novog Sada. Šta bi bilo da mi je u inostranstvu neko  umro? Bil dobila pasoš? Kako predvideti i blagovremeno najaviti smrt bližnjih?... Kratko govoreći, pozvala sam  prijatelja,  granodačelnika u našoj ravnici. On je potegao generale, druge gradonačelnike i Milici je javljeno da sutra ode u Beograd po pasoš.

U Parizu   sa odabranim takmičarima iz Grčke, Italije i Slovčke provela tri nezaboravna dana. Ajfelova kula, laboratorijske  pretrage, psihološka analiza ličnosti, razgovor u fudbalu. Verujemo  da su organizatori „provalili“ da Milica i fudbal nisu bliski kad je na pitanje kakav će biti rezultat utakmice Srbija- Nemačka  Novosađanka samouvereno  rekla:„ Srbija će pobediti Nemačku .“  Svi su joj se smejali. Za Kejptaun su odabrali jednu  Jelenu.

Ova Jelena  je 18. juna pošla po svoj pasoš. Bio je to drugi dan izgubljen u redovima besmisleneog administriranja. Svi koji su se dokopali  novih dokumenta znaju da niije lako predati zahtev. Ne  znam zašto se podrazumeva da  je  Policiji i štampariji  Zavoda za izradu novčanica i  hartija od vrednosti potrebno više dana, pa i nedelja da naprave pasoš, još manje razumem zašto je  i preuzimanje dokumenata  celodnevni  posao. Građanin dođe po broj pa čeka satima, ili odabere da dolazi više puta. Ako prođe njegov broj, propala šansa da se dokopa pasoša. Ponovo u red po broj, pa čekaj. Valjda je ta procedura potrebna da  postanemo i ostanemo građani pokorni. A posle se čude što ljudi ne dođu po svoja dokumenta!

Tog dana srela našeg stranca. Iz Bugarske. Saznala da se u toj zemlji na brdovitom Balkanu pasoš može dobiti u istom danu. Plati se u levima vrednost od oko četrdeset evra. Ni naša cena nije mnogo niža.

Ne znam koliko kuna se plaća putovnica u Hrvatskoj. Znam da je oko  prošlog katoličkog Božića Zagrepčanin Kreša namerio da dođe k nama u Novi Sad. Kad je saopštio da nema putovnicu mi smo  otpisali gosta iz Hrvatske misleći da pasoš u vreme blagdana sigurno neće dobiti lako ni brzo. Kreša u nedelju doneo odluku da putuje, u ponedeljak otišao u  MUP,  u sredu podigao putovnicu. Uveče je bio tu. U četvrtak je na trgu sa Novosađanima dočekao novu godinu. 

Naš stranac, Petar T. Banović deceniju proveo u Australiji. Dobio status državljanina. Da nije Kristijana Župića, koji dok ovo pišem na Mon Blanu  u kampu "Milana" oduševljava Italijane, dakle da nije mladih fudbalera Petar T. Banović  bio bi najgledaniji  u  serijialu"Naši stranci" na youtube. U emisiju nisu stale  ove rečenice. " Tamo se pasoš dobije bez problema.U  policiji mi rekli tajno pitanje, tažili da se potpišem i gotovo. Kad sam se vratio ovamo, 2008. godine, išao sam u australijsku ambasadu da produžim pasoš. Pitali me hoću li da dođem ili da mi pošalju poštom. Odabrao da ne dolazim još jednom za Beograd. I oni poslali. Nikakva fama oko pasoša. Pasoš je putni dokument. Ovde, da se čovek  sasvim isfrustrira čekajući u redovima, skupljajući hiljadu papira. Zamisli da je meni neko tamo rekao- Ajd, gospodine Banoviću, idite u Bosnu i donesite izvod iz matične knige.Bez tog ne možete dobiti pasoš.-

No Jelena Stamenković ne živi u Hrvatskoj, ni u Bugarskoj, a  Australija joj nije dala državljanstvo. Zato je kažnjena da u rodnoj Srbiji satima čeka da podigne svoj pasoš. Nikad se ne zna koliko će ljudi uspeti da stigne do šaltera na kome se i kod preuzimanja dokumenta ponovo unose podaci u kompjuter i  opet daje otisak prsta. Mislila sam kome li su naše Legije i legionari, doktori i razni dabići, i dobići ostavljali otisak kažiprsta.  Jesu li čekali u redu? Kod nas i u  susednim zemljama  čije pasoše poseduju.

 Mada su ljubazni policajci to jutro prognozirali da ću na red doći oko 11 sati moj broj se pojavio oko pola dva. Baš u vreme kad su naši momci  počeli utakmicu protiv Nemaca. Hodajući ulicama zamrlog grada uživala sam u neobičnoj tišini. U baštama kafića  pred velikim ekranima masa ljudi.Odjednom aplauz. Vriska. Radost dopire iz okolnih stanova.Vratim se da proverim  šta je. Na ekranu vidim nula nula. Nastavim da hodam. Narednog minuta   prolomi se krik oduševljenja, a zatim  pucnji. Sad sam sigurna da slavimo gol. Milo mi, ali se ipak bojim da me kakav metak ne stigne. Ne znam gde da se sklonim. Gordo hodam ulicom svesna da će  mnogi, ako  u tom uzvišenom trenutku stradam reći  : „Sama je kriva. Izdajnica nacionalnih interesa. Mi igramo protiv neprijatelja iz dva svetska rata, a ona šeta ulicom.“ Srećno stigoh u  televiziju. Tamo saznah da je gol dao Jovanović. U našoj kući ga svojatamo. Lane  je muž Milicine dugarice  Nataše pa se tako i ja osećam nekako važno...

U međuvremenu Milica postala fudbalski fan. Gleda utakmice. Dopalo joj se da prognozira rezulate. Predvidela pobedu Holandije protiv Brazila, višestrukog šampiona sveta u fudbalu...  "Znala" da će Urugvaj pobediti Ganu. Večeras pred utakmicu Holandija- Urugvaj najavila pobedu Holandije.“ Pobednik druge polufinalne utakmice biće Nemačka. Pobediće Španiju.“- Misli prva rezerva za  ukućanku Budhouse-a iz Srbije."U finalu će pobediti  Nemačka.Tako će reprezentacija Srbije  ostati zabeležena kao jedina ekipa, koja je pobedila Nemačku na svetskom prvenstvu 2010. godine."

Još koji dan do konačne odluke. Ja danas  stavljam ove prognoze nadajući se da če čitaoci našeg bloga dobro uložiti svoj novac na kladionicama. I da me neće zaboraviti.

Ah da. Važno je reći da mi je pasoš bio potreban za put. Spremala sam se u inozemstvo. S drugaricom iz detinjstva išla na Krk. Sad kad se može skoknut do Italije šteta  na put krenut bez biometrijskog pasoša...