Наше друштво је препуно проблема. Онај који заокупља моју пажњу више него остали је проблем приступачности у нашем граду. Као и сваки други житељ овог града често сам у ситуацији да пешке пролазим улицама. Пошто је дијапазон који покрива поглед очију веома широк увек је могуће приметити разне ствари.

Била је субота, као и свака друга, али све до једног тренутка. Након посете рођацима у једном бачком селу време је било већ поодмакло кад сам стигао кући. Одлучих у први моменат да се набрзака истуширам, обучем и одем до града. Међутим, умор је био јачи и одустао самод те идеје. Уместо тога, нешто мало сам презалогајио, истуширао се и упалио компјутер. Велим, дај да видим шта има на интернету. Упалим скајп (програм за дописивање) и добијем поруку од друга. Након редовних питања „како си“, „шта има“ и сл. уследело је оно због чега је та субота постала другачија.