Kroasani su svojevrsna institucija. Ne pojesti kroasan u Parizu je kao ne videti Ajfelov toranj u ovom gradu. Volela sam taj momenat, kada se umorim od šetnje gradom, ,nalazim pristojan kafić, naručujem kafu i kroasan , stavljam knjigu na sto i počinjem da je čitam. U tom trenutku ja sam živela svoj momenat Parižanke. Sve turističke atrakcije su nestajale iz moje glave, bili smo tu samo stolica od kovanog gvožđa, stočić u uglu bašte kafića, otvorena knjiga na stolu, kroasan, kafa i ja. Tako sam ja zamišljala Pariz.

Baba ganuš

Kad bolje razmislim pola libanskog menija bih mogla da stavim na listu hrane koju morate probati. Hrana dovoljno mediteranska, turska i arapska lako nađe put do vašeg srca. Ja sam je zavolela na prvi zalogaj. Možda jedan od presudnih razloga je bila činjenica što donekle podseća i na našu kuhinju. Iz mora libanske hrane ja izdvajam baba ganuš. Obično se služi kao predjelo, ja ga više doživljavam kao namaz, ali može se reći i da je salata. Baza baba ganuša je patlidžan, koji ako se dobro pripremi može da da određeni šmek dimljenog povrća ovom jelu. Ja sam ga prvi put probala u jednom restoranu u Libanu, već sam milion puta do tada jela libanske specijalitete i mislila sam da tu za mene više nema tajni. I tu izroni baba ganuš, koji ne samo što nikad nisam okusila, već nikad nisam ni čula da postoji! I eto, zavolesmo se. Nikada nisam pokušavala sama da ga spremam.

Pak čoi

Pak čoi je kineski kupus. Jako jednostavno se sprema, a izuzetnog je ukusa. Koliko sam ja primetila, većina kinsekih se spremaju na takav način da im ne iskuvate dušu. Pak čoi se dobro opere, potom ošuri u vreloj vodi. Neko ga ošuri na taj način što ga stavi u šerpu iznad lonca u kome vri voda i vrela para prodre u njega, a neko kao ja,  ga na par sekudi ubaci u ključalu vodu. Potom, u tiganj stavite nekoliko kašičica sosa od ostriga i nekoliko češnjeva belog luka. Ukoliko imate sušeni luk tim bolje, a i ako nemate nije problem. Za dva minuta imate gotvo jelo na stolu.  Ako ne varite dobro beli luk, možete da imate problem ako pojedete ogromne količine pak čoija, ako ga varite nebo je vaša granica. U nedostatku pak čoija, ja sam pokušavala da na isti način napravim španać (koji inače ne mogu da smislim), i moram priznati da nije ispao tako loše.

Suši

Sećam se , letimo za Osaku i ja upitah jednog putnika da li želi da uzme zapadnjački ili istočnjački meni, na šta je on meni odgovorio započetom rečenicom: "When in Rome... “. Ja, kako ranije nikada nisam čula za ovu izreku, samo sam ga zbunjeno upitala: „Excuse me?“.  On se samo blago nasmejao i nastavio svoju misao: „When in Rome, do as Romans do. „ (iliti „Kad si u Rimu, radi ono što i Rimljani.“), u ovom slučaju: jedi suši.

Ja  najviše volim suši koji je tako nejapaskog naziva „California roll“.

Nasi goreng

Hleb

Jedina svetla tačka na noćnim letovima za Indiju, koji su poletali u gluvo doba noći i sa koih biste se vraćali oko jedan popodne, je bio indijski hleb!  Indisjki hleb nikada nije bio jednostavan, iza njega se uvek krila paleta ukusa, najčešće onih ljućih. Nan, parata, ćapati, puri i ko zna koliko još hlebova kojima ni ne znam imena! Uglavnom su oblika palačinke, hrana može da se urola u nih, a i ne mora, poneki je hrskav, poneki mekan, ne znate za šta pre da se uhvatite.

Pizza

Sašimi

Jedna moja prijateljica je uvek bila izuzetno smela u naručivanju jela u restoranima. Što jelo čudnije zvuči, tim su veće šanse da to bude njen izbor. Dešavalo joj se da u ne baš tako jeftinom japanskom restoranu poruči nešto (a da pri tom ni sama ne bude sigurna šta je to tačno) i da joj stigne živo meso. Koliki god da je avanturista koji opušteno naručuje Tartar biftek, ovo je ipak previše, čak i za nju.   Jelo stiže, riba na tanjiru sveža, tek očišćena,pa joj neko u šali dobacuje: „ A da im vratiš , da ti to ipak malo proprže.“. Ponovo otvara meni i ovoga puta odabira kombinaciju za koju zna da je prošla i termičku obradu. Tako da ako naručujete sašimi računajte na to da ćete dobiti porciju sveže sirove ribe i morskih plodova sa sosom za umak.

Gulab džamun

Kao dezert izdvajam gulab džamun, koliko zbog naziva, toliko i zbog slatkoće. Slatke kuglice, veličine ćutfte u slatkom sirupu se kotrljaju pred vama i mole vas da ih pojedete.  Umeju i da budu preslatke, da vam trnu zubi dok ih jedete, ali se i dalje tope pod vašim nepcima...