Uhvati me neka seta za Dubaijem. Ne za Dubaijem kao gradom, već lament nad nekim proživljenim vremenom u tom gradu. Ne znam kako to da objasnim, ja sam živela samo u dva grada, ovde i tamo.

Pitam se da li bih volela da odem na godišnji tamo. Mislim da bih se tek tada potpuno prepustila seti. Dubai nije kao neki normalan grad koji se menja lagano, u kom imate neka omiljena mesta, ulice, ćoškove. Za taj grad mene najviše vezuju ljudi i vreme koje sam provodila sa njima. Najveći broj njih  ne živi više tamo. Čini mi se kad bih hodala njegovim ulicama, da bi me pratila senka nekog mog prošlog  života. Senka koja je redovno odlazila u „Lifco“ supermarket, kupovala sušene brusnice, tost, Cranberry đus i pečurke.

Ponekad mi se čini da se moj tamošnji život može podeliti u tri serijala. Zapravo jednom sam došla do zaključka da me najviše podseća na seriju „Nestašne godine“, evo zašto. U toj seriji taman kad se sviknete na nekog junaka on umre ili u boljem slučaju odseli se negde drugde. Vi pretpostavljate kako nema šanse da sa istim tim žarom ponovo pratite tu seriju, glavni junaci su se razbežali, zamenili su ih neki novi. Ipak, vi se lagano.,ali nevoljno, navikavate na njih i ubrzo shvatate da stari likovi blede u vašem sećanju i potpuno postajte zaokupljeni novim junacima. To sam shvatila jedno dubajsko predveče kada sam išla do stana i ugledala devojku koja me je podsetila na moju nekadašnju cimerku Fionu. Za onaj kratak trenutak koliko treba podsvesti da napravi skok do sadašnjosti, pomislih da je to zaista ona. Na blic se setih svog prethodnog serijala i likova koji su sada zamenjeni nekim novim.

A sada, kada je sezona završena i kada novih epizoda više neće biti, čini mi se da ipak ne bih išla na filmski set. Bar ne još. Nije fer bez cele postave :-)