„365 priča za dobru decu“

U mojoj školi je bila jedna bibliotekarka... Ne mogu da se setim kako se zvala, ali znam da ja u svetu gde ja imam osam godina, a ona naočare i ladnu trajnu, ista bila opasna.

Svake školske godine za pročitanih deset knjiga se dobijala čitalačka značka. U početku su to bile neke slikovnice, poput Gulivera, a kasnije je to postajala tvrdo ukoričena knjiga sa pompeznim nazivom :  „365 priča za dobru decu“. Sada kada razmislim možda ih i nije bilo 365, ali je meni u to vreme taj broj bio oooogroman, kao da se radilo o milion priča za dobru decu.

 Ali, nije nas bibliotekarka toliko forsirala koliko smo mi sami to radili. Neko se vrati sa slikovnicom koju je jako brzo pročitao i traži nešto „deblje“ i malo po malo stiže se do „365 priča za dobru decu“. I sada,  kako ti da zatražiš nešto tanje ako svi tvoji drugari čitaju jedno tako ozbiljno delo:-) Ali, dešavalo se i da preteramo sa svojim ambicijama, pa onda pokajničkim  glasom upitamo bibliotekarku da li ovaj put možemo da dobijemo neko tanje štivo.

Bibliotekarka

A zašto je ona bila tako opasna? Imali smo svesku u kojoj smo crtali nešto o pročitanoj knjizi, a onda bi strpljivo čekali u redu da vratimo tu našu literaturu. Red je po pravilu bio dugačak, iz prostog razloga što nas je ona uvek preslišavala, kako bi se uverila da smo zaista i pročitali tu knjigu. Vi joj vratite slikovnicu, ona je otvori negde i pita vas o čemu se tu radi. Brzinom, koja je meni tada bila nepojmljiva, ona u sebi iščitava tekts sa stranice, a mi tananim glasićima objašnjavamo radnju slikovnice. Ukoliko bi ocenila da najverovatnije vraćamo nepročitanu knjigu, vratila bi nas nazad sa napomenom da je za sledeći put obavezno pročitamo.

Kako iz straha, kako iz lenjosti,  neka deca su do kraja školske godine držala nepročitane  knjige, kada više nije trebao ni crtež u svesci nit’ išta, već je jedini uslov bio da se vrati školska imovina.

„Ako hoćeš da znaš ko je ubica, okreni tu i tu stranicu.“

Kasnije, kad sam bila nešto starija,  sam se učlanila u biblioteku u Dunavskoj ulici, tada sam otkrila Agatu Kristi.  Čitaš Agatu, uzbuđenje raste, a onda, na nekoj 50 stranici, hemijskom olovkom stoji napisano dečijim rukopisom „Ubica je taj i taj.“, ili malo kretivnije „Ako hoćeš da znaš ko je ubica, okreni tu i tu stranicu.“, a naravno, ti uvek hoćeš.

"Deca ponoći"

Protekle godine, baš i ne bih osvojila čitalačku značku... Zapravo sad kad gledam unazad i razmišljam koja kniga je baš ostavila utisak na mene u ovoj 2009-oj, i sve je to nekako mršavo…  Mesecima sam čitala roman "Deca ponoći", i podeljenog sam mišljenja. U početku sam bila fascinirana,  način na koji Ruždi piše mi se skroz dopao.  Ali mi se nekako oduuuužila ova knjiga, počela sam da gubim interesovanje. Prestala sam da uživam u njoj, samo sam želela da je završim. Tako da ćemo se Ruždi i ja opet družiti kad napiše nešto tanje :-)

"Kako Bog zapoveda"

Drugi roman koji me je dojmio je "Kako Bog zapoveda", Nikolo Amaniti. Volim da čitam Amanitija. Odlično uvodi likove u priču, osim što slika  njihove njihove karakterne crte, obavezno daje i kratak prikaz scena u njihovim životima koje su prethodile određenoj situaciji. Gotovo kao da čitam scenario.

“ Kako preživeti svoju porodicu”

I, poslednja, treća , pripadnik tzv. modern psihologije, “ Kako preživeti svoju porodicu”, Robin Skiner i Džon Kliz. Ovu poslednju, verujem da ću čitati i u budućnosti, korisna je, duhovita,  otkriva kako struktura porodice iz koje smo potekli oblikuje naše živote.

Blogeri :  Elektrokuhinja   i  Dejan Tiago Stanković

Čitam i dva bloga, Elektrokuhinja  i  Dejan Tiago Stanković  . I sjajni su, ako kliknete na njihova imena doćićete i do tekstova koje su oni pisali. 

Elektrokuhinju poznajem, pa možda zato potpunije razumem njene opise, bliske su mi teme o kojima piše, ali i da nije toga jednako bih uživala u njenim tekstovima, vrlo često su mi smirujući. Tiaga ne znam ,potpuno slučajno sam nabasala na njegov blog, i zaista mi se dopao, pa sam iščitavala i njegove ranije postove.

Imam i favorite među njihom tekstovima :-)

Elektorkihinjini:

U potrazi za novim cimerom / cimerkom   ,   No sleep   ,   Srećice

Tiagovi :

Ime:Fado  Rodno mesto:Lisabon   ,   Šta bez ti?   ,   Žudijarija