aerodrom - imenica jednine (množina: aerodromi), muški rod

      Zemaljski saobraćajni avionski kompleks oko jedne ili više pista.

aero - starogrčki   ἀήρ (“‘air’”)  vazduh

drom -  starogrčki δρόμος (“dromos”) put, putanja

Orly

     Jednom davno, pre čitavu deceniju Ana i ja smo rešile  da prespavamo na aerodormu. Nije se ta ideja rodila sama od sebe, neke Turkinje su nam ispričale kako neće uplaćivati hostel za poslednju noć u Parizu, već će prespavati na aerodormu. U tom trenutku ja sam pomislila da nema ništa “kulje” od toga da provedeš noć na aerodromu. Ana i ja smo se u neko doba, već je sigurno bilo oko 22h, zaputile  ka pariskom aerodormu “Orly”. Naravno, pre svega toga, pošto ja nisam verovala u priču ovih Turkinja, sam nagovorila Anu, koja je govorila francuski, da nazove aerodrom i da ih pita da li su otvoreni preko noći. Žena na informacijama je u neverici odgovorila da je aerodrom otvoren i noću :-)

     Dakle, kada smo stigle tamo, radile smo sve osim što smo spavale. Jer, jednostavno, bojale smo se da spavamo:-) Za one koji možda nisu često boravili u aerodromskim zgradama, čekin (check in) za letove je oko sat ipo pre poletanja aviona, tada prođeš pasošku kontrolu, ostavi prtljag, lutaš duty free-jem i slično, i  prilično si bezbedan. Ali ako se pojaviš deset sati pre poletanja aviona ni na koji način ne možeš da budeš čekiran već sediš tamo zajedno sa ostalim klošarima :-)  

     Tako da smo nas dve knjavale na stvarima, sprečavale jedna drugu da zaspimo, ujutro se presvukle u kupatilu, Ana sećam se u neku haljinu što je kupila, a ja u Dizni majcu i tako sveže krenule za Beograd :-)

Privilegija i prokletsvto ID90-ja

     Sledeći put kada sam već radila kao stjuardesa i imala privilegiju da koristim prokletsvo ID90 i ZED karata sam se opet zatekla noću na pariskom aerodromu, ali ovoga puta na Charl de Gaulle-u. ID90, ZED i sve te karte su privilegija zaposlenih u aviokompanijama, tako da oni za relativno male pare mogu da putuju kako svojom matičnim , tako i svim drugim kompanijama. Prokletstvo, zato što te karte nisu fiksne, po nekad do poslednjeg trenutka čekaš da vidiš da li ćeš ući u avion,ako ima previše „pravih“ putnika, ili karga ostaješ da čekaš sledeći voz :-) Karte koje ne iskoristiš možeš da refundiraš.  Sve u svemu, stres koji se isplati :-)

Charl de Gaulle part I

     Uglavnom, da se vratim na Charl de Gaulle. Nekim svojim lošim kalkulacijama sam dva puta uspela da prenoćim na ovom aerdormu. I to prvi put u starom, a drugi u novom delu.

     Stari je gori. Podesća na futurističke filmove iz sedamdesetih, recimo „vudialenovske“ (ako je Vudi tako nešto snimao), zgrada kružne osnove, natur beton, vrlo popularan u ono doba, i putanje koje kao pipci vode svoje putnike iz centra kruga do svemirksih brodova (isto iz sedamdesetih). Na tom retro Terminalu 1 sam se sprijateljia sa nekim čuvarom i rekla mu da me pazi dok spavam. I sad, ko je tu lud, čuvar ili ja :-) Taj aerdrom je idealno mesto za beskućnike, dođeš lepo, spavaš na stolici, u relativno toplom prostoru, dok te ne izbaci neki pandur. Al opet ne mogu da kažem da je to bio san pravednika,bar ne u mom slučaju, već se trzaš na svaki šum.

Charl de Gaulle part II

     Novi deo, čelična konstrukcija sa staklenim ispunama, dizajn novoga doba, ali ništa bezbedniji od starog. I kada sam propustila let koji je oko ponoći poletao u pravcu Južne Amerike ostadoh zatečena sa jednom Španjolkom koja je delila moju sudbinu. Rešismo da čekamo jutro da ponovo okušamo sreću. Prilazi nam jedan čuvar , suviše zauzet da bi pazio na nas dve i savetuje nam da se držimo zajedno ako mislimo da tu i tako dočekamo sutrašnji dan.

     I zamalo da mi se desi da i po četvrti put  prenoćim na stolicama pariskog aerdroma, ali tada reših da je već krajnje vreme da da se iskeširam i platim aerodomski hotel. I eto, bio je dug put do sazrevanja te ideje u meni, gotovo desetogodišnji, više me niko ne bi mogao ubediti da je "cool" lomiti rebra na stolicama nekog aerodroma :-)