Gataj sestro!

Neko ima naklonosti ka okultim stvarima, nekoga to uopšte ne zanima, ja na žalost spadam u ove prve. Uvek me nešto kopka, uvek bi nešto da saznam. Ne mogu da kažem da prihvatam kao dogmu nešto što mi kaže okultna strana sveta, ali opet ni ne odbacujem izrečeno u potpunosti. Sudeći po mom dlanu, natalnoj karti i tarot kartama (da, i tarot kartama) trebalo bi da proživim barem tri paralelna života.

Igrom slučaja svoje „okrugle“ rođendane sam dočekala u dve metropole. Zapravo, za tridesti sam se tenedeciozno, kao svaka pristojna žrtva marketinga koja drži do sebe, zaputila u Njujork, a za dvadeseti sam se  zadesila u Parizu.

Sećam se nekih momenata tuge. Sada, sa istorijske distance, shvatam da je taj niz od momenata tuge zapravo bila depresija. Doneo ju je duševni nemir koji me je ostavljao budnu do kasnih sati ili budio iz najdubljeg sna da bih plakala. I trajala je celo jedno leto, naše, evropsko leto.   Pretila je da nikada ne prođe.

...

Jednom davno, pre čitavu deceniju  Ana i ja smo rešile  da prespavamo na aerodormu. Nije se ta ideja rodila sama od sebe, neke Turkinje su nam ispričale kako neće uplaćivati hostel za poslednju noć u Parizu, već će prespavati na aerodormu...

Since I’ve decided to write this post about Lebanon, I had no choice but to write it in English, so my once-apon-a-time Lebanese flatmate Darine could read it:-)