Неки дан по први пут у нашој земљи одржан је светски Празник комшија. Нови Сад, Београд, Обреновац, Сремска Митровица, Ужице, Лесковац... Тако смо се нашли у истом друштву, у истом тренутку, истим поводом са још  1300 градова и општина 30 земаља света.

Тек што смо се одвикли од тога да знамо ко живи у суседном стану, из Европе стиже порука да је комшија, ипак, најближи пријатељ, бар по месту становања, писале су тим поводом  "Новости", мислим. Мало шале - мало збиље, али Празник комшија је и мене подстакао на размишљање.

Идеја о Празнику комшија сажима и згушњава у себи крупне промене  на социолошком плану које су настале  у двадесетом веку у најразвијенијим, пре свега западноевропским градовима. Али, већ на почетку овога века, у информатичкој револуцији и другим глобалним везама наше планете - модеран, ужурбани човек живи или почиње све више да живи сличним животом у свим градовима света.

Грађани поникли на вредностима које карактеришу европску  традицију и они из других култура, лако и брзо ће уочити да су архетипске вредности људског рода  - окупљање људи и ’’трпезе љубави’’ и, у целини: ЗАЈЕДНИЧАРЕЊЕ. Управо због те исконске човекове потребе да живи у заједници и  да саосећа с другим -  окупљања људи, непосредно дружење, разговор, или заједничко ћутање у препуштању угодним тренуцима или тренуцима подршке у тешкоћама ...  налазе се у обичајима свих култура и народа света.

Док су  интелигенција и неки процеси мишљења у извесном степену присутни и код других живих бића, саосећање и размишљање о будућности јесу потенцијалности које карактеришу само људски род.

Да ли  напуштамо сопствену природу и дарове ако ужурбани почињемо да пролазимо једни поред других једва се примећујући?  Да ли смо престали да размишљамо  о будућности човечанства затворени и изоловани у сопственој  свакодневници?

Празник комшија јесте покушај да се барем једног дана у години сви људи овога света на тренутак зауставе, уживо друже са комшијама, станарима из исте зграде или суседних кућа.

Шта је покренуло идеју о Празнику комшија?

Шта се све десило цивилизацијски на друшвеном плану да посело које су наше баке неговале свакодневно или дружења која се од памтивека о празницима остварују, сада човечанство, вероватно у последњем тренутку мора да оживљава посебним пројектима као што је европски и светски дан комшија? Укратко:
Миграција становништва у урбане  центре, реке имиграната које се сливају у светске индустријске, економске и културне метрополе - симболе бољег живота и  већих могућности за остварење стваралчких и свих других снова и нада сваког појединца, те информатичка револуција – јесу најкрупније линије у скици за портрет начина живота становника савремене цивилизације.

Управо у таквом једном месту где су сконцентрисани сви ови наведени елементи -  дакле,  не случајно - рођен је пре десет година Празник  комишија. Конкретно, било је то  у Паризу.

Успешан млади човек који је после целодневног грозничавог рада, успео у саобраћајној гужви и великим зајстојима коначно да дође до свог дома, своје гарсоњере или собе у неком поткровљу -  и који усамљен седи за компјутером и живи виртуелни свет игрица, или се виртуелно дружи с људима њему познатима, али и непознатима, чија чак ни имена не морају бити стварна – јесте један од тих актера. Усамљен, отуђен,  излован.

Без обзира на рухо и било оно скупоцено или скромно, људи  чији се животи  претварају у свет јединки – на подједнако космички болан начин проживљавају усамљеност, поготово ону у мноштву: и успешни студенти и успешни бизнисмени и имигранти и  домаћи ’’дођоши’’ а поготово они пред којима је трновит пут интеграције у заједницу, борба за посао или елементарни опстанак.

Никада већа концентрација људи у градовима није била као данас, а никада се више него  данас - људи нису  мимоилазили, несвесни постојања оних  до себе, без сазнања о томе да ли ономе ко нам долази у сусрет или живи поред нас у том тренутку треба помоћ или подршка. Непознавање језика оног другог и културе и традиције из које је поникао, индиферентност, а често и страх од тог непознатог или другачијег, различитог -  јесу такође неки од разлога због којих урбани човек све чешће и изван компјутерског екрана   проводи у основи  нестваран живот.

Европски дан доброг комшије, пре две године постао планетаран, светски дан. Саосећајан комшија, солидаран у невољама, наравно, увек ту, близу - и у радостима, надањима и тугама,  дружељубив  колико год то временске могућности  пружају, заинтересован за културу, традицију и језик како свог традиционалног окружења тако и новопридошлица из разних земаља и крајева јесте по доприносу изузетно важан за просперитетну и хармоничну будућност свих,  а самим тим и за мир у свету.

Према првим проценама, број учесника далеко је превазишао прошлогодишњих најмање девет милиона људи који су се комшијски дружили.
Празник комшија постао је, и у нашој земљи  још један од израза и обележја културног и друштвеног живота и то од оних који оживљавају и чувају све најбоље од традиције а прихватају  све најлепше  трендове новог времена и модерног доба. Будући универзалних вредности, Празник комшија, нам је препознатљив, зато  и драг. Модерним стајлингом лако је нашао рецепцију медју младима и тиме нашао потврду да им је потребан.