Kada govorimo o filmovima kao što su "Prohujalo s vihorom" ("Gone With The Wind"), "Kazablanka" ("Casablanca"), "Građanin Kejn" ("Citizen Kane"), itd. "Borba titana" ("Clash Of The Titans") svakako ima svoje mesto u tom kontekstu. Treba uzeti u obzir da se radi o 1981. godini, da se ne radi o "punoj korpi" vrhunskih glumaca, da zbog toga dijalozi povremeno trpe izvesnu izveštačenost, da se specijalni efekti nisu radili na kompjuteru, itd. zbog čega smatram da se na kraju sve svodi na priču i na to da li ona zaslužuje da bude ispričana. Iako sam se rodio godinu dana nakon što je izašao i dok sam ga gledao kao mali nisam mogao ništa da shvatim, film je ipak obeležio moje detinjstvo. Često sam želeo hrabrost Perzeja jer sam se često plašio Meduze, tog mračnog stvorenja koje bi mi u snovima tražilo oči ka sigurnoj smrti. Ali ceo film je, za mene, imao neki jezivi osećaj i, u mojoj glavi, trajao je dosta duže nego što zaista traje; scene sa Kalibosom u močvari bile su kao slike pakla kakvog sam zamišljao; Andromedine oči su sjajile upravo onakvom lepotom i čednošću kakvu sam smatrao za apsolutnu. Sve – junaci, Bogovi, stvorenja, muzika koja odlično prati radnju filma, pa i malo sirova montaža, zaista sve se savršeno uklapa u ovo nesavršeno delo. Odakle onda ideja da se od ovog filma pokuša napraviti savršenstvo? Čak i da su ispravljene sve "greške" starog filma (što svakako nisu), bilo kakav rimejk ne bi mogao da se postavi pored originalnog. Pa ni da se pored Sema Vortingtona, Liama Nisona, Ralfa Fajnsa i drugih, pojavljuje još desetine holivudskih najpoznatijih glumaca, i uz sve muzičke napore Ramina Džavadija, efekat se nikako ne bi mogao rekreirati. Sem Vortington kao glavni junak u ovom filmu "radi posao" ali je isto tako njegov lik moglo da tumači i gomilu drugih glumaca, od kojih mi je, dok sam ga posmatrao, prvi na pamet pao Rasel Krou. Semov glas me je, u nekim momentima, podsetio i na još jednog drugog glumca koji bi isto tako bio prikladan za ovu ulogu – Kristijan Bejl. Moram priznati da mi se svideo Liam Nison kao Zevs a i Hans Metison je pokazao da je dobar glumac, dok mislim da genijalna gluma Ralfa Fajnsa, kakvu smo videli u filmovima "Brižni baštovan" ("The Constant Gardener"), "Kraj ljubavne priče" ("The End Of The Affair"), "Engleski pacijent" ("The English Patient"), "Orkanski visovi" ("Wuthering Heights"), "Oskar i Lusinda" ("Oscar And Lucinda"), i dr. uopšte nije došla do izražaja. Svideo mi se i početak filma, sa Andromedinom naracijom, iako mi se njen lik uopšte nije svideo, pogotovu scena gde se ona upušta u "trening-borbu" sa Perzejem u potpalublju čamca, na putu do Meduzine pećine. Neću ulaziti u detalje Grčke mitologije pošto ni novi ni stari film ne prikazuju događaje "na pravi način" (ako tako nešto uopšte postoji) ali ono što ne mogu nikako da shvatim je crni konj Pegaz! Zanemarimo to što se u originalnoj verziji filma Perzej, jadničak, mučio da osvoji Pegazovu naklonost, a u rimejku mu je došao "na izvol'te", Pegaz će u mojoj glavi uvek ostati beo. I simpatična sovica Bobo, koja je u originalu imala svoju funkciju, potpuno je izbačena i postala je predmet šale. Možda je režiser ljubitelj "Ratova zvezda" ("Star Wars"), ali bi ipak trebalo da zna da je Bobo nastao pre R2D2. Ni škorpioni, nastali iz zle krvi Kalibosa, nisu više tako smrtonosni i strašni i moguće ih je pripitomiti pa i koristiti u svrhe transporta, po potrebi. Sve vreme dok sam gledao ovu novu verziju nisam imao utisak "Titana", kakav stari film ima. Jeste da je sada film tehnički bolje urađen i scena borbe sa Krekenom je zaista fenomenalna ali... to nije to. Stari efekti i stop-motion animacija je ono što je film činilo posebnim i priču bajkovitom i stoga je film zaista odličan u svom žanru fantazije. Novi bi pre pripadao nekom žanru akcije-avanture jer, neka priča jeste tu ali se sve dešava previše brzo. Povrh svega, likovi nisu dobro urađeni i previše su iskarikirani. Muzika je dobra ali nije nešto na šta smo navikli da čujemo od Ramina Džavadija, koji je radio muziku za seriju "Bekstvo iz zatvora" ("Prison Break"). Sve vreme sam imao utisak da slušam muziku Hansa Cimera, pa možda čak i Džona Vilijamsa. Sve u svemu, po mom mišljenju, film se koncentriše previše na formu a nedovoljno na sadržaj i deluje kao da je snimljen da bi se prodao, dok je original nastao iz iskrene strasti.

Нема коментара на овај блог запис.