Drago mi je da smo uspeli da ugostimo najveće zvezde sa prostora bivše Jugoslavije u prethodnoj sezoni: Lea Martina, Đorđa Marjanovića, Sanju Doležal, Josipu Lisac, Danilo Daču Ikodinovića, Ibricu Jusić, Aleksandru Radović,Vladu Georgieva, Ildu i Šabana Šaulića, Harisa Džinovića, Nedu Ukraden.Željka Samardžića, Severinu, Sergeja Ćetkovića...... Stalno istraživajući u dokumentaciji Radio Televizije Vojvodine shvatio sam da je Televizija Novi Sad ostavila značajnog traga u ''leksikonu yu televizijske mitologije'' i želeo sam da idem tim putem.Kao veliki nostalgičar, kao čovek koji je pevao u ''Muzičkom toboganu'', uživao u svakoj ''Željoteci'', želeo sam da moja emisija u novom konceptu bude deo dobre tradicije naše Televizije Novi Sad. Svakako rejtinzi su pokazivali da su najgledanije emisije bile one u kojima su bili glavni akteri sa naslovnih strana ''Tabloida''. I nikad nisam želeo da menjam ukus naroda jer na to nemam pravo. Ali drago mi je da je Televizija Vojvodine jedna od retkih oaza gde se mogla čuti neka druga muzike od one koje je dominantna u svim medijima. Najgledanije emisije su bile one sa vojvođanskom aromom: ''Ima jedan kućerak u Sremu'', ''Salaš u malom ritu''... To znači da ne mora sve da bude klasično tabloidno da bi se gledalo. Imam nekad dilemu koji su to pravi gosti koji bi zainsteresovali naše pretplatnike a da opet emisija ostane gledana i popularna i da emisija ima dugovečnost i tradiciju u vremenima kada ne pamtimo ni tv lica ni emisije. Voleo bih da mi dobronamernim savetom pomognete koga da zovem i šta Vas interesuje. U Srbiji svi vole da kritikuju a ono što nam treba u ovim teškim vremenima je pozitivna energija i konstruktivan savet koji zlata vredi. Ono što Vam moram reći da je jako lepo raditi na Televiziji Vojvodine, da se dobro osećam među kolegama sa kojima sam počeo svoju karijeru i da se nadam da se to i vidi na malom ekranu. Ali pitam se često u kom pravcu idu mediji, kuda ide naša zemlja i šta nas čeka sve u gladijatorskoj borbi za rejting. Lično snašao sam se na komercijalnoj televiziji, uspeo da opstanem ali iskreno ovde mi više prija. Samo se pitam da li će nam tranzicija dati mogućnost da malo drugačije radimo ili se uvek mora u medijima podilaziti ''niskim strastima'. Da li će sve biti podređeno rejtingu u profitu u surovoj medijskoj stvarnosti.'. Zato kao i Kemal Monteno i Gabi Novak ''Pamtim neke bolje televizijske dane''.