Колебљиво опредељење ирских гласача пред прошли референдум о Лисабонском споразуму било је довољан разлог да се позове "доктор" који ће малеволентог носиоца гласачког права уверити како одустајање од даље терепије може бити фатално и како она само што није почела да даје резултате. Иако је Лисабонски споразум са држава чланица пренео на Брисел многа уставна овлашћења, политичке елите осталих земаља Европске уније сматрале су да је реферндум непотребан. Тако је одлучено да се коцка баци само у Ирској.

Највећи део абонената глобалног тржишта у последњих годину дана примао је на кућној адреси кратко, али уверљиво обавештење да су шеме главних дрматора у арени финансијских шпекулација нешто запеле и да је ваша патриотска, пардон - сада само потрошачка дужност - да их из те буле извадите. Иако су председници инвестиционих фондова и банака себи годишње додељивали премије које су се кретале од више стотина милона, па све до пар милијарди долара, на крају су ипак пристали да обавезу спасавања светске економије омогуће сваком, укључујући и оне чији дневни приход не прелази 1 $ пер цапита. Обавештење, додуше, није било овако опширно, јер је било записано на обичном фискалном рачуну који се издаје при куповини горива основних животних намирница.

Да усвајање нових термина представља пре свега израз цивилизацијског прогреса схватили смо још током деведесeтих, уврстивши у свакодневни говор речи као што су инфлација, цивилно друштво, људска права, интеграције или колатералан. Таман се чинило да ту нема више много простора за непредовање, када су се, вероватно у складу са новом политиком перманентог образовања, појавиле нове чудне речи као што су: "хипотекарни кредити", "рецесија" и на крају "светска економска криза"