Priča o zanatima, čin II

29. 08. 2015. 20:30  | Коментара 0
Zanatima se nije kod nas dobro pisalo, stanovništvo se usled večite oskudacije u zvečećem novcu upinjalo da ne plati ništa što nije teško moranje, i nije da zanata nije bilo, bilo ih je, ali nijedan zanatlija, osim možda kovača, nije se smeo osloniti na svoju veštinu i na svoju klijentelu, i brica mora da ima barem nekoliko lanaca zemlje, i maor, ma koliko dobar i skup bio, mora neka zatišja, kad niko ništa ne zida, da pregrmi baveći se poljoprivredom. 

Priča o zanatima, čin I

22. 08. 2015. 20:19  | Коментара 0
Svaki je zanat zlatan. Ovaj apodiktički sud prepisivali smo celog bogovetnog časa, i za domaći ga ovekovečili mastilom, a koliko smo zanatlija imali?  I, ako je to o zanatima istina, zašto nisu zanatlije činile većinu stanovništva, nego su preovlađivali zemljoradnici, koji su svojom profesijom plašili vlastiti porod čim bi ovaj popustio u učenju: “Ako ti škola nejde, znaš šta te čeka – paoršag!” Kao da su rekli: “Bićeš galijot!”

Ruska torta

15. 08. 2015. 23:02  | Коментара 0
Dosta dugo nas niko nije izvestio da živimo u hladnom ratu, mi bismo rekli da je  naš dolazak na ovaj svet pao usred obaveze, kakve obaveze, pa obaveze, kao što se danas zna šta je poglavlje, tako se u Vojvodini odvajkada zna šta je obaveza: to je ono što klasno još uvek neosvešćeni poljoprivrednik, da ne kažem i ja kulak, ima u naturi svake godine da ustupi mladoj državi, a svoje reakcionarne potrebe neka zadovolji kako zna, kad je tako bandoglavo neprilagođen!

Socijalistička slava

08. 08. 2015. 20:02  | Коментара 0
Naš najradosniji hrišćanski praznik bila je socijalistička slava, dobro, i Dvadeset deveti novembar, i Prvi maj. Božiću smo se radovali možda i više, ali se za Rođenje Hristovo, koje nije naučno ni dokazano, išlo u školu, mali marksisti nisu za to dobijali nijedan slobodan dan. Uskrs je bio drugoplasirani od crkvenih praznika, ni on ti nije donosio nikakvu poštedu od školovanja, padao je nedeljom, ali Veliki petak, Velika subota, drugi dan Uskrsa, sve su to za jedno od prvih posleratnih pokolenja, viđenih da zadaju smrtni udarac vekovnoj nepismenosti, bili obični dani: razapinjanje nekog druga na krst, njegovo uskrsnuće i iščeznuće nisu u našem odgoju odneli nijedan školski čas.

Istine i laži

01. 08. 2015. 20:29  | Коментара 0
Ko laže taj i krade! Od svih narodnih mudrolija kojima sam kao i mikrobima bio izložen od malih nogu, u ovu se nisam nikad osvedočio! Ljudi koji nisu bili fanatično privrženi istini mislim da nisu nikad ništa ukrali, a opet, imao sam čast da upoznam i neke lopove koji se nisu uopšte isticali lagarijama.

Događaj u Batinjolu

25. 07. 2015. 20:14  | Коментара 0
Koliko sam samo gledaocima dodijavao ocrnjujući našu mladu državu, koja jeste moje rodno mesto kao i rodna mesta većine Vojvođana ostavila tako dugo bez puta, bez vodovoda, bez lekara i bez još koječega, a porez je uzimala redovno kao da je sve cakum-pakum, pa ipak - naša prepuštenost sebi samima imala je i lepih strana.

Sedma umetnost

18. 07. 2015. 20:06  | Коментара 0
Sedma umetnost čekala je kao zapeta puška, čim je stigla struja dobili smo bioskop i film nas je svrstao među najnaprednije naseobine u FNRJ: koji je grad na svakih dve hiljade žitelja imao bioskop, stanovnici kojih varoši su gledali dva filma nedeljno - sredom, četvrtkom, subotom i nedeljom! Nemaš lekara, zubara, nemaš apoteku, na ulicama su dva agregatna stanja, prašina ili blato, i tu, gde je dobošar odmenjivao sva sredstva informisanja, naprečac proradi bioskop!

Junonine kokoške

11. 07. 2015. 18:57  | Коментара 0
„Kako to i zašto to da je naša železnička stanica najdalja?! Svi imaju stanicu pored sela, samo mi idemo dva kilometra peške do stanice, pa onda sedam kilometara vozom do Perleza!“ – „A šta da kažu Idvorci i Sakuljani, nemaju ni stanicu, ni prugu, samo skelu!“ Dosta nas je lekcija još delilo od francuske revolucije, a egalite i liberte bili su nam usađeni, kao ožiljci od vakcina na levoj nadlaktici: zaista smo verovali da je trasa austrougarske železnice trebalo da ševrda, da meandrira ne bi li prošla tik uz Sakule, Farkaždin i Idvor!

Jutro u Tomaševcu

04. 07. 2015. 19:56  | Коментара 1
Uh, neće valjda opet o farkaždinstvu, koliki je Banat, bogo moj, dobro, mesto radnje biće danas Tomaševac, ali ne jamčim da među junacima neće biti možda i koga iz Varkaždina, kako su stariji ljudi, ravnodušni prema pravopisu i fonetici, nazivali drevnu militarsku nastambu. Nije ni Tomaševac bio baš pošteđen, mnogi su ga shvatali kao množinu, kao da smo u Sremu ili Slavoniji, i zvali ga Tomaševci, većinom naglašavajući to „e“ kao da su Crepajci: „Bio sam u Tomaševce...“ - Opa, petnajs kilometeri donde, petnajs natrag, a ima da se radi...
претходна претходна
Врх стране Врх стране

Претрага

Коментари

...
...

Најпосећенији

Најновији

RSS

©2006-2014.Радио-телевизија Војводине - Сва права задржана.